Покренут је онлајн пројекат који документује уништавање православних цркава и капела широм Босне и Херцеговине. Одбор за заштиту права Срба у Федерацији Босне и Херцеговине представио је 18. јуна у Бијељини интерактивни пројекат под називом „Откривање истине: уништено хришћанско наслеђе у Босни и Херцеговини". Према наводима портала „Живот Цркве", циљ ове иницијативе јесте да оспори тврдње да су верски објекти били очувани током Босанског рата, који је трајао од 1992. до 1995. године. Реч је о покушају да се путем савремене дигиталне платформе систематизују и јавности учине доступним подаци о страдању српске духовне баштине на просторима Федерације.
На челу организације која стоји иза овог подухвата налази се Ђорђе Радановић, који је новинарима објаснио сврху и обим прикупљених података. Према његовим речима, систем тренутно бележи податке о уништавању српских православних светиња у 42 од укупно 126 насељених места која су се током рата налазила под контролом Армије Босне и Херцеговине. Радановић је нагласио да ће се дигитална архива у будућности проширивати новим подацима, чиме би се обухватио шири простор и већи број уништених или оскрнављених објеката. Тиме би се, према замисли организатора, створила свеобухватна евиденција о размерама разарања верског наслеђа.
Радановић је посебно истакао да интерактивна изложба представља одговор на заједничку изјаву коју је 18. марта ове године потписало 33 бошњачка и муслиманска лидера. У тој изјави тврдило се да су њихове оружане снаге штитиле верске и културне објекте других народа и земаља. Радановић је овакве наводе оштро оспорио, описавши их као неистините. „Сви они који су потписали ову лаж активно су деловали док су српске цркве и манастири паљени, минирани и скрнављени у рату деведесетих", изјавио је он, доводећи у питање кредибилитет потписника саме изјаве.
У оквиру представљања пројекта обратили су се и демограф Стево Пашалић и социолог Драго Вуковић, који су говорили о настављеном опадању српског становништва у Федерацији Босне и Херцеговине. Према изнетим подацима, удео Срба у овом ентитету пао је на свега 2,5 до 3 одсто укупног становништва. Обојица су указала на потребу да се „документује историјска истина" како би се превазишла различита и често супротстављена тумачења ратних догађаја. По њиховом мишљењу, систематско бележење чињеница представља предуслов за свако будуће помирење и заједничко разумевање прошлости.
Босански рат, вођен од 1992. до 1995. године, био је крвави међуетнички сукоб у Босни и Херцеговини који је избио након распада Југославије. Оружани сукоб одвијао се између три главне заједнице — Срба, Хрвата и босанских Муслимана — и био је праћен етничким чишћењем великих размера. Рат је окончан потписивањем Дејтонског споразума, који је успоставио оквир за послератно уређење земље. Овај пројекат документовања страдања верског наслеђа представља један од многих покушаја различитих страна да обликују сећање на тај период и сачувају сопствену верзију историјских догађаја.
