Стручњак за латински са Универзитета у Вирцбургу саопштио је да су две до сада непознате проповеди светог Августина из Хипоне идентификоване у латинском рукопису из 12. века који се чува у манастиру у Пелплину, у Пољској. Рукопис је доспео до пажње професора Кристијана Торнауа пошто га је током 2024. године контактирао запослени Удружења манастира Бад Доберан у Мекленбургу-Западној Померанији, са молбом да рукопис дешифрује. Документ, који је првобитно припадао опатији Бад Доберан, садржи укупно шест беседа, од којих су се две показале као до тада незабележена дела овог учитеља Цркве, преноси Савез православних новинара позивајући се на Универзитет у Вирцбургу.
Обе проповеди тумаче старозаветни приказ Ендорске вештице из Прве књиге о царевима (Прве књиге Самуилове), у којем цар Саул, уочи битке против Филистејаца, тражи од некроманткиње да призове дух преминулог пророка Самуила. Овај одломак отвара дубоко богословско питање — зашто би свемогући Бог уопште допустио такав чин. Управо ту теолошку загонетку свети Августин разрађује у новопронађеним беседама, што их чини драгоценим сведочанством његове мисли и начина на који је приступао најсложенијим питањима вере.
Како би потврдио аутентичност текстова, Торнау је сарађивао са стручњаком Вајдманом и у јесен 2025. године организовао летњу школу у Бечу, којој је присуствовало још двадесет латинских стручњака. Сви присутни су се сложили да су проповеди изворне, наводећи као доказе стил, хумор и садржину који су у потпуности у складу са познатим опусом светог Августина. Овакав консензус међу водећим познаваоцима латинске књижевности дао је тежину тврдњи да је реч о изузетном открићу које обогаћује наследство једног од најутицајнијих отаца Цркве.
Историја преноса рукописа, међутим, поставила је пред истраживаче додатне потешкоће. Препис из 12. века знатно је каснији него што је уобичајено за рукописе светог Августина, па Торнау сматра вероватним да пелплински рукопис потиче од старијег предлошка из опатије Амелунгсборн у Доњој Саксонији. Ову претпоставку поткрепљује стари манастирски каталог у коме су наведени текстови са истоветним насловима и редоследом, иако се хипотеза не може са сигурношћу потврдити — целокупна библиотека Амелунгсборна уништена је током Тридесетогодишњег рата.
Професор Торнау сада ради заједно са издавачком серијом Corpus Scriptorum Ecclesiasticorum Latinorum (CSEL) на критичком издању ова два текста. Очекује се да ће то издање бити објављено крајем 2026. године, чиме ће новооткривене беседе постати доступне широј научној и верничкој јавности. Овакво откриће сведочи о томе да чак и након толико векова проучавања заоставштина светог Августина и даље може да изненади истраживаче, отварајући нова поглавља у разумевању хришћанске богословске традиције.
