Посета епископа велбуждског Исака, викара Софијске митрополије Бугарске православне цркве, Истанбулу, која је трајала од 9. до 13. априла, завршена је његовом одлуком да не учествује у појединим догађајима током Страсне седмице и Васкрса. Епископ је у Турску стигао на позив локалне бугарске заједнице како би предводио богослужења, али је на сам дан Васкрса одбио да присуствује служби у Патријаршијској катедрали Светог Георгија на Фанару. Према извештајима, разлог за овакав поступак лежи у присуству представника неправославних хришћанских заједница у самом храму.
Наиме, према дугогодишњој традицији Цариградске патријаршије, на васкршњу службу позивају се представници Римокатоличке, Јерменске и Сиријско-јакобитске цркве како би читали Јеванђеље на различитим језицима. Када је епископ Исак видео представнике ових деноминација у цркви, одлучио је да напусти катедралу пре почетка званичног дела. Уместо заједничког учешћа на Фанару, он је васкршњу посланицу Светог синода Бугарске православне цркве прочитао пред својим верницима у истанбулској четврти Шишли, на територији метоха Бугарске егзархије.
Овај поступак епископа Исака представља приметну промену у односу на мај 2024. године, када су петорица бугарских архијереја саслуживала са представницима украјинских структура на Фанару. Овакви чинови указују на могуће померање унутар бугарске јерархије по питању међуцрквених односа и канонске дисциплине. Истовремено, овај догађај је изазвао додатну пажњу због чињенице да се бугарска заједница у Истанбулу налази у специфичном канонском положају, који захтева пажљиво балансирање између матичне цркве и домаћина.
Током посете забележен је још један инцидент који се догодио на Велики четвртак, када је ђакон у пратњи епископа Исака током јектенија поменуо не само патријарха Вартоломеја, већ и бугарског патријарха Данила, називајући га „нашим“ патријархом. Представници Фанара су ово сматрали канонским прекршајем, јер бугарска заједница у Истанбулу формално припада омофору Цариградске патријаршије. Овај литургијски пропуст додатно је затегао односе између две стране, стварајући дипломатски изазов за црквене власти у Софији и Истанбулу.
Став епископа Исака изазвао је оштре критике у медијима који су наклоњени Фанару, где је бугарска делегација оптужена за изазивање скандала, непоштовање локалних традиција и „литургијску неписменост“. Критичари су нагласили да присуство неправославних особа на вечерњој служби не представља кршење канона већ израз „братске радости“, те су позвали Цариградску патријаршију да епископу Исаку забрани будуће посете Турској. С друге стране, присталице епископовог поступка у овоме виде доследно придржавање православних канонских правила и заштиту идентитета сопствене цркве у дијаспори.
