Израелски парламент усвојио је законе који практично обустављају регрутацију ултраортодоксних мушкараца у војску земље, што представља последњи покушај владајуће коалиције премијера Бенјамина Нетанјахуа да придобије верске политичке странке уочи избора заказаних за јесен. Посланици су у маратонском заседању у понедељак и уторак изгласали замрзавање хапшења ултраортодоксних лица која избегавају регрутацију, као и уграђивање јеврејских верских студија у ред „темељних вредности" државе. Оба закона представљају значајне уступке Нетанјахуове странке Ликуд ултраортодоксним политичарима.
Ови потези долазе у тренутку када се војска већ бори са мањком људства, а многи Израелци су уморни од дугогодишњег система који је ултраортодоксним мушкарцима омогућавао да избегну службу, обавезну за већину јеврејских мушкараца и жена. Сваке године око 13.000 ултраортодоксних мушкараца достигне регрутни узраст од 18 година, али се, према парламентарном одбору, у војску пријави мање од 10 одсто њих. Законе прати период од скоро три године ратова, од Газе преко Либана до Ирана.
Кнесет ће поново заседати само неколико дана пре следећих парламентарних избора заказаних за 27. октобар, гласања које ће уједно бити и референдум о Нетанјахуовом ратном руководству. Премијер, који је одслужио више мандата од било ког другог у историји Израела, удвара се подршци ултраортодоксних, познатих и као харедими. „Нетанјаху покушава да осигура да ће харедими преговарати само са њим после следећих избора", изјавила је Шломит Равицки Тур-Паз из Израелског института за демократију.
Ипак, Нетанјаху се суочава са жестоким противљењем, укључујући и из сопствене странке, па чак и од начелника Генералштаба Ејала Замира. У писму упућеном Нетанјахуу и министру одбране Израелу Кацу, војни врх је критиковао предлоге закона, описујући их као „јасно и недвосмислено неусклађене" са потребама војске. „Незамисливо је да војни систем под мојом командом, који захтева невиђене жртве од свог особља, буде део доделе масовних изузећа од кривичног гоњења", написао је Замир.
Изузећа за ултраортодоксне датирају још из 1948. и оснивања Израела, када је мали број студената желео да оживи систем јеврејске учености десеткован током Холокауста. Израелски врховни суд је касније пресудио да су изузећа незаконита, а стручњаци сматрају да закон који формализује проучавање Торе даје правни основ за супротстављање мишљењу суда. Лидер опозиције Јаир Лапид назвао је закон „потпуним скрнављењем Божјег имена" и „пљувањем у лице" израелским војницима, док је за ултраортодоксног посланика Мошеа Гафнија, покровитеља предлога, његово усвајање историјски тренутак који ће „бити компас за вредности државе".