Бугарска је потврдила да се противи појединим елементима предложеног 21. пакета санкција Европске уније против Русије, укључујући меру којом би се патријарх московски и целе Русије Кирил уврстио на црну листу ЕУ. Реч је о потезу који поново отвара осетљиво питање граница између политичких санкција и мера усмерених према верским вођама, а Софија се у том погледу определила за јасан отпор. Министарка спољних послова Велислава Петрова саопштила је 17. јуна да влада не подржава санкције које сматра „симболичним“, наводећи управо предложено стављање патријарха Кирила на листу, заједно с мерама у енергетском сектору, као пример таквих потеза, преноси Софија глоуб.
„Постоји низ елемената које не подржавамо — с једне стране у енергетском сектору, а с друге, санкције везане за руског патријарха Кирила, које спадају у категорију симболичних мера. Оне имају потенцијал да буду контрапродуктивне“, рекла је Петрова. Њена аргументација заснива се на разлици између санкција с реалним учинком и оних чија је вредност првенствено симболична. „Подржавамо санкције које имају стваран економски ефекат, али не воде ка већој штети за државе чланице него за земљу која води рат“, рекла је она, додајући да се Бугарска противи онима које су по својој природи претежно симболичне и без реалних економских последица.
Европска комисија донела је 21. пакет санкција 9. јуна. До недавно је предлоге за санкционисање патријарха Кирила блокирала Мађарска под бившим премијером Виктором Орбаном. Међутим, након промене власти у Будимпешти и успона Петера Мађара, Мађарска је дала наговештаје да је сада спремна да дозволи да та мера прође. Тиме је уклоњена једна од дугогодишњих препрека на путу ка усвајању санкција против руског поглавара цркве, чиме се тежиште отпора преместило на друге земље чланице.
Бугарска је доследно изражавала резерве и у претходним круговима преговора о санкцијама усмереним против руског првојерарха, позивајући се на забринутост за верске слободе и на питање примерености мера усмерених према духовним вођама. Тиме се став Софије не своди на питање економске рачунице, већ задире и у начелна питања о томе да ли политичке санкције уопште треба да обухватају верске поглаваре. Та принципијелна резерва представља нит која повезује садашњи отпор с ранијим држањем Бугарске у сличним расправама.
У међувремену, ЕУ је недавно увела санкције митрополиту кримском Тихону (Шевкунову) из Руске православне цркве. Тај потез показује да Унија и поред појединачних противљења наставља да проширује листу санкционисаних црквених званичника, чиме питање санкција усмерених према представницима Руске православне цркве остаје живо и отворено на европском дневном реду. Случај патријарха Кирила тако постаје пробни камен за то докле је ЕУ спремна да иде у том осетљивом подручју и колико ће појединачне чланице попут Бугарске успети да обликују коначни облик пакета.
