Живот Александра Великог, као једне од најславнијих личности у људској историји, већ вековима је испреплетен са бројним легендама митских размера, међу којима се посебно издвајају приче о његовим сусретима са застрашујућим морским неменима. Током својих дугих и исцрпљујућих војних похода, македонска војска је прешла огроман део тада познатог света, остављајући своју родну Македонију далеко иза себе и сусрећући се са многим необичним призорима који су касније послужили као инспирација за стварање фантастичних митова. Најмање два велика историчара из различитих епоха детаљно су описала ове необичне догађаје, а реч је о Диодору Сицилијском, грчком историчару из првог века пре нове ере, и Ибн Халдуну, чувеном арапском учењаку и мислиоцу из четрнаестог века нове ере.
Први забележени сусрет са морским чудовиштем догодио се током чувене опсаде Тира 332. године пре нове ере, када је одважни македонски краљ покушавао да покори добро утврђени феничански град-државу на обали Медитерана. Тир је због свог специфичног положаја на острву и високих бедема који су израњали право из воде био готово неосвојив, али је његово заузимање било од стратешке важности како би се Персијанцима онемогућио приступ важној поморској бази, због чега је Александар наредио својим инжењерима да започну изградњу великих опсадних кула и насипа. Према записима Диодора Сицилијског, управо током ових радова догодио се несвакидашњи инцидент који је уплашио обе војске, када је снажан плима талас изнео из морских дубина биће невероватне величине право усред македонских војних операција.
Ово огромно створење је према историјским изворима буквално треснуло о македонски насип, али му није нанело никакву штету, већ је дуго остало наслоњено делом тела на конструкцију пре него што је мирно заронило назад у море и отпливало. Овај крајње необичан догађај изазвао је право сујеверје и код Македонаца и код бранилаца Тира, при чему је свака страна за себе веровала да овај знамење долази директно од бога Посејдона и да најављује његову сигурну помоћ у предстојећој бици. Наравно, модерна наука нуди много рационалније објашњење за овај догађај од митског чудовишта послатог са божанским планом, сугеришући да се највероватније радило о насуканом киту, ајкули или великом делфину који се сплетом околности нашао преблизу обали.
Са друге стране, опсада Тира није била једина прилика када се Александар Велики наводно суочио са воденим бестијама, пошто арапски учењак Ибн Халдун у својим списима тврди да је краљ имао сличне проблеме и током боравка у Египту. Према Ибн Халдуновим речима, морска чудовишта су у самом почетку потпуно зауставила и онемогућила изградњу Александрије, све док млади освајач није смислио генијалан и прилично лукав начин да их трајно уплаши и протера из тог приобалног подручја. Како би открио са чиме се тачно његови неимари суочавају, Александар је конструисао посебну дрвену направу са стакленом кутијом у којој се лично спустио на само морско дно и тамо пажљиво нацртао изглед свих ђаволских створења која је видео у мрачним дубинама.
Након што се вратио на површину, Александар је наредио својим мајсторима да од метала излију верне фигуре тих застрашујућих животиња и да их поставе дуж обале, тачно насупрот места где су се изводили грађевински радови. Легенда каже да су се морска чудовишта, када су следећи пут изронила из воде и угледала сопствене металне одливе, у паници разбежала и више се никада нису вратила, што је омогућило успешно довршавање изградње величанствене Александрије. Ова прича из арапске традиције на сликовит начин показује како су се кроз векове календарски системи, историјске чињенице и чиста митологија преплитали око Александровог имена, претварајући његове стварне војне и градитељске успехе у безвремене приче о победи људског ума над силама природе.
