Порекло и датум празновања
Божић је хришћанска светковина којом се обележава Рођење Исуса Христа, догађај Оваплоћења који, према катихизису, представља темељ наше вере и врхунац Божје љубави према човеку. Рани следбеници нису славили рођендан Спаситеља сваке године, већ су се првенствено усредсређивали на Васкрсење. Тек у 4. веку, под царем Константином, празновање 25. децембра постаје општеприхваћено, чиме је Црква често христијанизовала постојеће паганске светковине попут зимског солстиција, истичући Христа као истинско Сунце правде. Иако већина света данас користи грегоријански календар, неке православне заједнице и даље прате јулијански календар, због чега Божић славе 7. јануара по грегоријанском календару, чувајући тако литургијски континуитет са древним традицијама.
Еволуција из бучних прослава у породични празник
Кроз историју, нарочито у средњем веку, Божић је често био повезан са бучним уличним слављима, гозбама и прекомерним конзумирањем алкохола, што је доводило до тога да га поједине строге заједнице, попут пуританаца, чак и избегавају. Међутим, током 19. века долази до значајног преокрета када празник постаје „пристојан“ и прераста у домаћу прославу фокусирану на породицу, децу и међусобно даривање. Овај савремени концепт додатно су учврстила књижевна дела попут „Божићне приче“ Чарлса Дикенса, чиме је празнични дух почео да наглашава хришћанске врлине милосрђа и заједништва унутар „домаће цркве“, односно породице.
Симболика зимзеленог биља и божићних јелки
Коришћење зимзеленог биља попут јелке, имеле и бршљана једна је од најстаријих традиција, а у хришћанском контексту овакви природни симболи представљају обећање вечног живота које нам је Христос донео својим доласком. Обичај кићења јелке потиче из Немачке из 16. века и касније се проширио на цео свет као видљив знак наде која не вене ни у најмрачнијим зимским данима. Катихизис нас подсећа да су материјални знаци у литургији и обичајима ту да нас подсете на духовну стварност, те тако и украшено дрвце представља радост због доласка Светлости која просветљује сваког човека. Данас су неизоставни део прославе и јаслице које вернима помажу да дубље промешљају о понизности и скромности Божјег Сина.
Свети Никола као корен савременог даривања
Секуларни лик Деда Мраза свој стварни корен има у историјској личности Светог Николе, хришћанског епископа из 4. века који је служио у Мири. Његова легендарна дарежљивост према сиромашнима, заштита неправедно осуђених и помоћ морепловцима учинили су га једним од најпоштованијих светитеља у целој Цркви. Иако је након реформације поштовање светитеља у неким деловима Европе опало, холандска традиција „Синтеркласа“ пренета је у Америку, где је постепено еволуирала у општепознати лик који познајемо данас. Ипак, суштина овог лика остаје хришћанска дужност доброчинства и љубави према ближњима, што је суштински део прославе Христовог рођења.
Глобални обичаји и савремене занимљивости
Божић се данас обележава кроз веома разнолике локалне обичаје, од традиционалних божићних песама које јачају заједништво до специфичних савремених феномена у незападним културама. У Јапану је, на пример, настала необична традиција конзумирања пржене пилетине из ресторана KFC, што је резултат успешне маркетиншке кампање из седамдесетих година прошлог века. Без обзира на то да ли се ради о италијанској вештици Бефани која доноси дарове или о исландским троловима, суштина празника остаје универзална — прослава живота, наде и мира. За сваког верника, ови обичаји су прилика да се, у складу са духовним поукама, изнова открије радост чињенице да је Реч постала Тело и настанила се међу нама.
0 Коментари