Претња свеопштим ратом и џихадом
Иранска парламентарна комисија за националну безбедност упозорила је да би сваки напад на врховног вођу, ајатолаха Алија Хамнеија, значио објаву рата целокупном исламском свету и покретање џихада. Председник Масуд Пезешкијан потврдио је да би такав чин изазвао свеопшти сукоб, док војни званичници наглашавају да би одговор „војника ислама” уследио у свим деловима света. Ове оштре поруке долазе као реакција на изјаве америчког председника Доналда Трампа, који је позвао на промену руководства у Техерану, описујући ирански режим као погубан за сопствени народ.
Амерички војни маневри на Блиском истоку
Трампова администрација разматра одлучне војне опције, док се амерички борбени капацитети већ прегрупишу ка региону. Ударна група носача авиона „Абрахам Линколн” напустила је Јужно кинеско море и претпоставља се да је упућена ка Блиском истоку, а у регион су већ слетели амерички ловци Ф-15Е Strike Eagle са великим капацитетом бомбардовања. Пентагон истиче да ово присуство служи јачању борбене готовости и регионалне стабилности, док председник Трамп отворено подржава демонстранте у Ирану и прети војном акцијом у случају употребе смртоносне силе против њих.
Израелско упозорење Техерану
Премијер Израела Бенјамин Нетанјаху изјавио је пред Кнесетом да ће Јерусалим, у случају иранског напада, узвратити силом какву Иран никада раније није видео. Нетанјаху је нагласио да Израел пажљиво прати превирања унутар Исламске Републике, поручујући да без обзира на исход протеста, Иран више никада неће бити исти. Иран је, са друге стране, поновио претње да ће циљати израелске и америчке војне базе уколико буде директно нападнут, чиме се тензије подижу на предратни ниво.
Крвави биланс сузбијања протеста
Ајатолах Хамнеи је први пут јавно признао да је „неколико хиљада” људи убијено у националним протестима који су почели 28. децембра, али је кривицу приписао страним факторима повезаним са Израелом и САД. Иако је режим увео потпуну блокаду интернета како би сакрио размере насиља, организација ХРАНА известила је о скоро 4.000 потврђених смртних случајева међу демонстрантима, док се још девет хиљада смрти истражује. Процењује се да је број рањених и притворених знатно већи, с обзиром на то да су ово највећи немири од револуције 1979. године.
Економска криза и позиви на пад режима
Оно што је почело као протест због вртоглавог пада вредности националне валуте и економског колапса, брзо се претворило у отворени политички бунт против свештеничке владавине у готово свим провинцијама. Грађани широм земље захтевају крај теократског система, док режим одговара репресијом и оптужбама за издају. Међународна заједница са забринутошћу прати ситуацију, јер унутрашња нестабилност у комбинацији са спољним војним притисцима прети да изазове хуманитарну катастрофу несагледивих размера.
0 Коментари