Бодидарма. Легенда о Бодидарми унутар чан секте

Успон легенде и повезаност са манастиром Шаолин

Око 150 година након Бодидармине смрти, његова легенда је значајно порасла, а оскудица историјских података омогућила је да он постане „први патријарх” чан школе. Његово име почело је да се везује за планину Сонг и манастир Шаолин, који је првобитно саграђен за другог индијског монаха по имену Фотуо. Сматра се да је у круговима око мајстора Фаруа дошло до спајања легенди о Фотуу, Сенгчоуу и Бодидарми, чиме је овај потоњи постао централна фигура Шаолина, иако историјски извори то не потврђују непосредно.

Деветогодишња медитација и почеци борилачких вештина

Према спису „Чуан фапао ђи”, Бодидарма је годинама практиковао „гледање у зид” на планини Сонг, због чега је постао познат као „браман који гледа у зид”. Популарна иконографија га приказује како девет година непомично медитира у пећини, током којих је наводно изгубио ноге. Ова традиција се касније стопила са локалним ратничким вештинама, што је резултирало тиме да се Бодидарма сматра оснивачем „шаолинског бокса”. Такође, из овог периода потиче прича о његовом ученику Хуикеу који је себи одсекао руку како би доказао своју искреност у тражењу пута.

Чудесни догађаји и симбол сламне сандале

Легенда о Бодидарми преузела је и елементе таоистичке праксе „ослобађања од леша”. Према једној причи, изасланик државе Веи срео је Бодидарму на планинама Памира на дан његове смрти, док се враћао у Индију. Када су ученици касније отворили његов гроб, пронашли су га празног, изузев једне сламне сандале. Мотив Бодидарме који се враћа на запад носећи само једну сандалу постао је један од најпрепознатљивијих симбола у чан иконографији, означавајући његову духовну слободу и надилажење смрти.

Сусрет са царем Вуом из династије Лианг

Још један значајан мотив је Бодидармин сусрет са царем Вуом од Лианга по доласку у Кину, што је касније постала омиљена тема за чан коане. У овој причи, цар није успео да препозна духовну величину монаха и његово учење о празнини, што симболизује неспоразум између световне побожности и дубоког просветљења. Овај сусрет, иако вероватно заснован на старијим причама о другим будистичким мајсторима, служио је да нагласи радикално другачији приступ који је донела Бодидармина школа.

Псеудоепиграфија и борба за превласт

Многи рани чан списи који су се приписивали Бодидарми заправо су дело каснијих мајстора попут Шенсјуа. Будући да је цела школа у то време била позната као „Бодидармина школа”, сва њена дела су сматрана изразом његове мисли, што је додатно учврстило његов углед, нарочито у јапанској зен традицији. Такође, током 8. века „откривени” су бројни епитафи који су наводно написани убрзо након његове смрти, а који су заправо били средство у борби за превласт и легитимитет међу различитим фракцијама унутар саме чан заједнице.