ШТА ЧИТАТИ? Афричка личност и духовност. Улога Абосома и људске суштине

African Personality and Spirituality. The Role of Abosom and Human Essence, By: Anthony Ephirim-Donkor, 210 Pages, Hardcover, Published By: Lexington Books, Published: December 2015

Аканска есхатологија и духовна основа здравља

Ентони Ефрим-Донкор, који је истовремено хришћански свештеник и традиционални акански владар, пружа дубок увид у духовни свет народа Акан, фокусирајући се на улогу божанстава познатих као Abosom. У свом раду он детаљно истражује аканску есхатологију, свет предака (samanadzie) и квалификације потребне да би се неко сматрао претком (nananom nsamanfoɔ). Аутор посебно истиче нераскидиву везу између духовности и здравља у афричкој традицији, тврдећи да је линија између физичких и духовних узрока болести често замагљена. Иако признаје важност духовне дијагностике, Ефрим-Донкор упозорава на опасност занемаривања модерне медицине у случајевима када би обична посета болници могла решити тегобе које се погрешно тумаче као искључиво духовне природе. Његово излагање обухвата и концепте вечности, смрти и етичких квалитета који обликују личност спремну за изазове егзистенције.

Методологија и критичка анализа постојеће литературе

Једна од највећих вредности ове књиге лежи у ауторском коришћењу изворних аканских пословица, аналогија и специфичног стила питања и одговора како би се појаснили комплексни метафизички концепти. Ослањајући се на радове легендарног уметника Кофија Антубама, писац дефинише акански појам лепоте и моралности. Ефрим-Донкор показује изузетно познавање постојеће литературе, што му омогућава да понуди информисану критику претходних истраживања и оспори неке уврежене заблуде о аканској култури. Ипак, критичари истичу одређене нетачности у преводима, попут термина Agya-bosom, који аутор преводи као „духовни отац”, док он изворно означава очево божанство (ntoro) које штити породицу и намеће специфичне табуе. Такође, поистовећивање ритуалног плеса Akɔm са општим појмом прорицања (Abisaa) сматра се терминолошком непрецизношћу.

Космолошка неслагања и питање терминолошке ширине

Књига изазива полемику својим тврдњама о пореклу људи, наводећи да су људска бића директни потомци божанстава Abosom, што је у супротности са традиционалном аканском космогонијом према којој је Бог прво створио људе, а затим духове за њихову заштиту. Аутор такође тврди да су земљу представљале две богиње, Asaase Yaa и Asaase Afua, док критичари појашњавају да је реч о истој богињи која носи различита имена у зависности од дијалекта (Тви или Фанте) и дана посвећеног земљи. Најзад, наслов књиге који сугерише „афричку” личност може бити споран, јер се материјал готово искључиво бави народом Акан из Гене. Упркос овим замеркама, дело остаје кључни ресурс за антропологе, теологе и студенте филозофије, успешно доприносећи разумевању аутохтоних религијских система и специфичне духовне структуре аканског друштва.

О аутору

Ентони Ефрим-Донкор је ванредни професор религије и афричких студија и шеф Одсека за афричке студије на Универзитету Бингамтон, Државни универзитет у Њујорку. Он је такође традиционални краљ Гомоа Мпрумема у Гани.