Christian Ethics and the Church. Ecclesial Foundations for Moral Thought and Practice, By: Philip Turner, 320 Pages, Paperback, Published By: Baker Academic, Published: October 2015
Темељи хришћанске етике у Цркви Филипа Тарнера
Књига Филипа Тарнера „Хришћанска етика и Црква“ представља програмски оквир за етичко промишљање и разматрање унутар заједничког живота хришћанске Цркве, одзвањајући радовима Стенлија Хауерваса, Џона Хауарда Јодера и Оливера О’Донована. Иако се бави унутарзаједничком етиком, што би код неких могло да изазове сумњу у секташтво, Тарнер, као етичар укорењен у англиканској традицији, вешто проналази средишњи пут. Он истовремено афирмише овај унутрашњи, црквени поглед и нуди вишеструке могућности за хришћански јавни ангажман у друштвеном и политичком животу. Први део књиге пореди и супротставља етичке приступе Јована Касијана (индивидуализам), Волтера Раушенбуша (социјално јеванђеље) и Џона Хауарда Јодера (етика заједнице), закључујући да Јодеров приступ највише одговара Светом писму. Након тога следи детаљна егзегеза Посланице Ефесцима, као припрема за Тарнерово излагање сопствене етике.
Егзегеза и конструктивни приступ етици
Тарнерово читање Посланице Ефесцима је кључно, јер излаже врлине хришћанског живота (понизност, благост, стрпљење, итд.) и посебно се фокусира на „узајамну покорност“ у породичним односима као модел за црквену етику. Ови делови могу бити и инспиративни (због позива на благодатни живот) и обесхрабрујући (због неуспеха Цркве да те врлине покаже у пракси). У другом делу књиге, Тарнер прелази на свој програмски и конструктивни приступ, дефинишући основу хришћанске етике тројично, дајући приоритет првој заповести (љубав према Богу) и тумачећи другу (љубав према ближњем) у том светлу, стављајући обраћење у срж хришћанског моралног разумевања.
Морални живот Цркве и однос према култури
Поставивши хришћанску етику примарно у контекст „школе за службу Господњу“ (Свети Бенедикт), Тарнер у завршним поглављима истражује и унутрашње (црквено) и спољашње (јавно) окружење хришћанског моралног живота. Његова критичка оштрица долази до изражаја у анализи савремене духовности, брака, политичког учешћа и католичког и протестантског моралног учења. Кључно питање је однос Христа према култури, где Тарнер одбацује Нибуров „трансформативни“ модел у корист формативног модела, где Христос обликује засебну црквену културу. Овај пројекат, који се ослања на Линдбека, Вилкена и О’Донована, представља „љубазнију, нежнију верзију Стенлија Хауерваса – ону која ће вас заправо охрабрити да гласате“.
О аутору
Филип Тарнер (доктор наука, Универзитет Принстон) је епископални свештеник и аутор или уредник неколико књига, укључујући „Криза моралног учења у Епископалној цркви“. Сада у пензији, претходно је служио као професор хришћанске етике на Главном богословском семинару у Њујорку и као декан Беркли богословске школе на Универзитету Јејл. У скорије време, служио је као привремени декан и председник Богословије Југозапада и привремени ректор Цркве Оваплоћења у Даласу, Тексас.
0 Коментари