Уставни суд Естоније пресудио је 8. јуна да измене Закона о црквама и конгрегацијама не ограничавају неуставно слободу вероисповести, одбацивши петицију председника Алара Кариса. Тиме је отворен пут за примену закона који би могао приморати Естонску хришћанску православну цркву да прекине везе с Московском патријаршијом. Закон забрањује естонским верским заједницама да одржавају везе с иностраним верским организацијама чија делатност наводно представља претњу држави. Парламент га је усвојио по трећи пут 17. септембра 2025, пошто га је Карис двапут одбио да прогласи, што је довело до његове петиције Уставном суду у октобру.
Суд је оценио да закон, иако значајно задире у слободу вероисповести и удруживања, може да се тумачи уско и примени у складу с уставом. Везе с иностраном организацијом постају забрањене само када представљају стварну — а не апстрактну — претњу националној безбедности, а присилно распуштање сме се користити тек као крајња мера. Шесторо од седамнаесторо судија издвојило је мишљење, тврдећи да закон не задовољава уставне стандарде правне јасноће. Суд је нагласио да је реч о апстрактној уставној оцени и да није процењивао примену закона на конкретну верску заједницу.
Естонска црква је примила пресуду к знању, али је поручила да она не решава суштинска питања. Остаје спорно како се јемчи слобода вероисповести и удруживања у ситуацији у којој верска заједница може бити присилно распуштена због својих канонских веза, без обзира на то да ли њена сопствена делатност угрожава безбедност државе. Црква разматра жалбу Европском суду за људска права, наводећи да пресуда не отклања сва питања заштите основних права зајемчених Европском конвенцијом о људским правима.
Црква је поново истакла да не представља безбедносну претњу, поручивши да њена делатност и посвећеност хришћанским идеалима не могу угрозити безбедност, уставни поредак ни јавни ред Естоније. Позвала је вернике да очувају мир, достојанство и поверење у Бога.
Естонски савет цркава, иако је осудио кремаљску подршку рату у Украјини, изразио је забринутост да закон поставља опасан преседан за мешање државе у самоодређење цркве.
