Гласачи у Швајцарској ове недеље излазе на биралишта како би донели коначну одлуку о контроверзној иницијативи којом се предлаже ограничавање броја становника ове богате алпске земље на максимално 10 милиона. Ову меру, познатију као „иницијатива за одрживост”, покренула је десничарска и популистичка Швајцарска народна партија, која тренутно има највећи број посланичких места у државном парламенту. Поменута политичка снага већ годинама уназад успешно подстиче антиимиграционо расположење међу грађанима, усмеравајући своје критике пре свега према великом приливу радника из суседних земаља Европске уније, за које тврде да прекомерно оптерећују домаћи систем.
Предлагачи ове радикалне демографске мере истичу да су швајцарска инфраструктура, стамбени фонд, социјални програми, природни ресурси и целокупни традиционални начин живота доведени под озбиљан притисак услед наглог и неконтролисаног пораста становништва. Са друге стране, критичари ове идеје сматрају да би изгласавање овог предлога представљало тежак аутодеструктиван потез који би нанео непроцењиву штету држави. Они подсећају да је велики имиграциони талас током последње генерације обезбедио преко потребну квалификовану страну радну снагу за кључне привредне гране као што су здравство, финансије, фармацеутска индустрија и савремене технологије.
Аналитичари и критичари додатно упозоравају да би евентуално усвајање овог предлога могло драматично да ослаби виталне економске и политичке везе између Берна и Брисела, што је посебно опасно с обзиром на то да је Европска унија убедљиво најважнији трговински партнер Швајцарске. Савезни парламент и извршна власт отворено су се успротивили овој замисли, позивајући грађане да је одбаце, док су последња истраживања јавног мњења која је спровела реномирана агенција „gfs.bern” наговестила да ће исход гласања бити изузетно тесан и неизвестан до самог краја због дубоке подељености међу бирачима.
Уколико иницијатива добије већинску подршку народа, савезна влада ће бити законски обавезана да предузме конкретне и оштре мере како би се укупан број становника задржао испод зацртаног прага од 10 милиона све до 2050. године. Као додатни механизам осигурања, закон предвиђа да уколико популација достигне цифру од 9,5 милиона пре поменутог рока, државни органи морају хитно да рестриктивно ограниче процедуре за добијање азила, спајање породица и издавање боравишних дозвола. Најрадикалнија последица огледа се у томе што би Швајцарска у том сценарију вероватно била присиљена да потпуно раскине билатерални споразум са Европском унијом о слободном кретању људи.
Статистички подаци Организације за економску сарадњу и развој показују да је Швајцарска још 2024. године имала чак 32% становника рођеног у иностранству, што је ставља на треће место у групи од 38 развијених земаља, одмах иза Луксембурга и Аустралије. Од тренутка када су Швајцарска и Европска унија 2002. године ублажиле међусобне рестрикције за живот и рад грађана, популација ове земље порасла је за чак 23% и на крају прошле године износила је 9,1 милион. Иако је швајцарско друштво током протеклих пола века више пута гласало о имиграционим питањима, стручњаци наглашавају да ниједна држава на свету до сада није донела одлуку да на овакав начин правно ограничи укупан број својих становника.