За разлику од папе Фрање, који је свој понтификат започео брзим реформама, папа Лав XIV заузима дугорочнији приступ, настојећи да пажљиво учврсти своју позицију пре доношења кључних одлука. Његови први потези указују на тежњу ка балансу, што се види у именовању надбискупа Роналда Хикса у Њујорку, чији профил није идеолошки једностран. Ипак, пред њим су важна именовања у Чикагу и Лос Анђелесу, као и попуњавање редова кардинала, с обзиром на то да ће број оних са правом гласа ускоро пасти испод уобичајеног прага од 120. Ове промене ће папи Лаву XIV пружити прилику да хијерархију и управљање Црквом обликује према сопственим приоритетима.
Папа је већ почео да мења одређене политике свог претходника, посебно у области финансија и организације. Укинуо је Фрањину иницијативу „Светски дан деце“ и распустио контроверзну комисију за прикупљање средстава формирану под сумњивим околностима. Такође је донео нови закон који омогућава улагање Ватикана у спољне банке ако је то финансијски оправдано, чиме је поништио претходну централизацију моћи у Ватиканској банци. Значајан искорак направио је и у односу према жртвама сексуалног злостављања, обећавши директан дијалог са активистичким групама које се залажу за светску политику нулте толеранције.
Кроз приватне аудијенције, папа Лав XIV показује отвореност за различита, често супротстављена мишљења. Састао се са критичарима покрета Opus Dei, али и са представницима организације Courage International, која се бави особама са истополном привлачношћу из црквене перспективе. Посебну пажњу посвећује традиционалистима који су погођени ранијим ограничењима латинске мисе, настојећи да разуме њихове ставове како би залечио поделе унутар литургијског живота Цркве. Ови сусрети сугеришу да папа пажљиво прикупља информације пре него што заузме коначан став о осетљивим питањима.
Два велика проблема представљају озбиљан тест за папин ауторитет: литургијски спор и реформски пут Немачке цркве. Најављено хиротонисање четири традиционалистичка бискупа без папиног пристанка од стране Друштва Светог Пија X могло би довести до раскола и аутоматског изопштења. Са друге стране, немачки „Синодални пут“ и предлог о заједничком одлучивању бискупа и лаика директно се сукобљавају са католичком еклисиологијом. Ватикан је већ изразио јасно противљење таквим структурама, као и формалном благосиљању истополних парова, што најављује могући фронтални сукоб када предлози стигну на коначно одобрење у Рим.
Најважнији догађај који се очекује у наредним недељама је објављивање папине прве енциклике посвећене вештачкој интелигенцији и питањима мира и правде. Папа Лав XIV повлачи паралелу између тренутне технолошке револуције и Индустријске револуције из времена његовог имењака Лава XIII, истичући да Црква мора понудити моралне одреднице у доба епохалних промена. Иако су односи са светским лидерима и потенцијална путовања важни, овај документ ће вероватно бити кључни израз његовог учења и визије будућности.