Огромне групе хаџија у Саудијској Арабији окупиле су се у Мини како би извршиле симболично каменовање ђавола бацањем каменчића на стубове, што представља један од кључних ритуала у завршним данима хаџилука. Овај чин симболизује одбацивање зла и подсећање на искушење пророка Ибрахима, који је одбио наговоре ђавола да се супротстави Божјој вољи. Молитвени обреди и масовна кретања верника кроз комплекс Џамарат одвијали су се на екстремним врућинама које су прелазиле 42 степена Целзијуса. Саудијске власти су због ризика од топлотног удара непрестано апеловале на ходочаснике да уносе довољне количине воде, користе кишобране и избегавају директно излагање сунцу, док су многи спас проналазили у поливању водом по глави током исцрпљујућег ходања кроз пустињске пределе.
Почетак ових финалних ритуала хаџилука поклопио се са почетком Курбан-бајрама, односно Празника жртве, који муслимани широм света прослављају у знак сећања на Ибрахимову спремност да жртвује свог сина пре него што му је Свевишњи поштедео дете. Овај велики празник традиционално карактерише приношење жртве у виду оваца или говеда, при чему се значајан део меса обавезно раздељује сиромашнима и онима у стању социјалне потребе. Иначе, хаџ представља један од пет стубова ислама и верска је обавеза коју је сваки пунолетни муслиман дужан да испуни барем једном у животу, под условом да је за то физички способан и да има довољно финансијских средстава за путовање. Поред каменовања у Мини, завршни дани ове дубоке духовне манифестације и прилике за тражење опроштаја укључују и седмоструки обилазак око светилишта Кабе у Меки.
Ове године преко 1,5 милиона ходочасника из иностранства успело је да допутује у Саудијску Арабију, чиме је поново демонстрирано јединство верника различитих раса, етничких заједница и друштвених сталежа. Ипак, општа празнична радост, која се обично манифестује заједничким молитвама, богатим трпезама и породичним окупљањима, ове године је значајно ублажена због ратних сукоба, политичке нестабилности и тешких економских притисака који погађају Блиски исток. Чак и под окриљем крхких примирја, регионом и даље влада велика неизвесност, па су многи верници дочекали празничне дане са много мање усхићења него претходних година.
Посебно је тешка ситуација у Либану, где се Курбан-бајрам дочекује усред трајања сукоба између Израела и милитантне групе Хезболах, због чега је огроман број људи био присиљен да напусти своја огњишта. Расељено становништво тренутно борави у импровизованим шаторским насељима или школама које су преуређене у привремена прихватилишта, жалећи за уништеном имовином и изгубљеним изворима прихода. Дипломатски напори Сједињених Америчких Држава да се успостави трајнији мир на граници између Израела и Либана делују све слабије на терену, јер свакодневни инциденти обесмишљавају договорено примирје и додатно отежавају било какав покушај стабилизације у региону.
Још тмурнија атмосфера влада у Појасу Газе, где се Палестинци суочавају са последицама рата између Израела и Хамаса, који је потпуно разорио територију и изазвао хуманитарну катастрофу огромних размера. Иако је на снази лабилно примирје иницирано планом америчког председника Доналда Трампа за окончање владавине Хамаса и обнову територије, повремени смртоносни удари израелске војске стално нарушавају прекид ватре. Према подацима тамошњег Министарства здравља, у Гази је од почетка сукоба страдало више од 72.803 особе, док су локални становници који су се окупили на молитвама међу рушевинама Хан Јуниса и Газа Ситија поручили да за њих Бајрам не постоји и да је истински празник резервисан само за оне који нису изгубили своје најмилије.