Блокирање приступа верским објектима или застрашивање верника који улазе у њих постало је кривично дело у Њујорку након што је гувернерка Кети Хочул потписала нови закон који је уследио као директан одговор на серију бучних и напетих демонстрација испред синагога. Овај законски акт експлицитно овлашћује полицију да успостави безбедносне периметре од 15 метара (50 стопа) око кућа за молитву, унутар којих протести уопште нису дозвољени, са циљем да се грађанима омогући слободно и безбедно практиковање вере. Демократска гувернерка је у званичној изјави нагласила да би сваки становник државе Њујорк морао имати право да закорачи у своју верску установу без икаквог страха за сопствену сигурност, чиме је оправдала увођење ових строгих превентивних мера заштите.
Са друге стране, критичари овог решења изражавају озбиљну забринутост тврдећи да би тампон зоне могле послужити за угушивање ненасилних демонстрација и криминализацију слободе говора у јавном простору. Дона Либерман, извршна директорка Њујоршке уније за грађанске слободе, оштро је реаговала рекавши да овај закон ризикује да угуши активизам у тренутку када су гласови грађана Њујорка потребнији него икада, што ће, према њеним речима, заправо представљати поклон Трамповој администрацији. Она је овакав корак описала као непотребну трговину правима грађана и као пример најлошијег начина управљања државом, наглашавајући да се тиме директно угрожава уставно право на изражавање незадовољства.
Конкретан повод за доношење овог закона били су учестали протести испред јеврејских верских објеката који су организовали догађаје посвећене промовисању некретнина и емиграције у Израел, као и на окупирану Западну обалу. Пропалестинске групе су одлучно браниле своје право на бунт, тврдећи да поменути догађаји представљају део вишегодишње кампање за протеривање арапског становништва и да директно олакшавају ширење нелегалних јеврејских насеља на територијама под окупацијом. Међутим, поједини јеврејски лидери су ове демонстрације јавно окарактерисали као чист антисемитизам, посебно након што су током једног протеста у Квинсу окупљени активисти извикивали пароле подршке Хамасу, док су се други скупови претворили у отворене сукобе између израелских и палестинских присталица.
Нови закон уводи оптужбу за прекршај против свих појединаца који на било који начин ометају слободан приступ верским објектима широм државе Њујорк, што значи да се правила подједнако односе на синагоге, цркве и џамије које су такође биле мете напада током година. Идеја о успостављању безбедносних зона разматрана је месецима, што је отворило комплексна правна питања о томе како државна власт уопште може да усклади уставну заштиту слободе говора са правом на слободу вероисповести, а да закон притом не падне на суду. Као важан преседан помиње се одлука Врховног суда Сједињених Америчких Држава из 2014. године, када је као неуставан оборен закон Масачусетса који је прописивао зону без протеста од 10 метара испред клиника за абортус, што указује на потенцијалне будуће правне изазове за њујоршку уредбу.
На локалном нивоу, градоначелник Њујорка Зохран Мамдани потписао је посебан, локални закон који обавезује њујоршку полицију да јавно објави детаљне планове о томе како поступа током протеста испред верских објеката и по којим правилима поставља поменуте безбедносне периметре. Занимљиво је да је Мамдани претходно ставио вето на сличну меру која би се примењивала на протесте испред школа, образложивши своју одлуку забринутошћу да је дефиниција образовних установа у том предлогу била превише широка и нејасна. Тиме је фокус законских ограничења намерно задржан искључиво на верским заједницама, док се истовремено покушава увести већа транспарентност у полицијско деловање током све учесталијих уличних немира у овој америчкој метрополи.