Језички курс оживљава мароканску јеврејску културу и премошћује јаз на Блиском истоку

Културни корени и идентитет Јоне Елфасија

Јона Елфаси, 37-годишњи социолог и антрополог, одрастао је у Фесу, мароканском граду који је вековима био епицентар науке и духовности, обликован преплитањем јеврејске, арапске, амазишке (берберске), шпанске и француске културе. Његово детињство обележило је богатство језика – од мароканског арапског и француског до хебрејског у синагоги – док је музика, од андалузијског фламенка до мароканског шабија, била неизоставан део породичне свакодневице. Као припадник мароканске јеврејске заједнице, Елфаси представља део изузетно мале демографске групе која је остала у домовини, будући да данас око 99% Јевреја мароканског порекла живи у дијаспори након масовних емиграција током 20. века.

Демографски подаци и историја емиграције

Историја мароканских Јевреја бележи драматичне промене: док су некада чинили 5% укупне популације Марока, данас у земљи борави свега око 2.500 Јевреја. Насупрот томе, дијаспора је огромна и распрострањена широм света – процењује се да 50.000 мароканских Јевреја живи у Француској, по 25.000 у Канади и Сједињеним Америчким Државама, док чак милион њих чини једну од највећих етничких група у Израелу. Овај масовни одлазак довео је до прекида језичког континуитета код млађих генерација, што је Елфасија, наоружаног са два доктората са престижних универзитета у Француској и Израелу, подстакло да своју академску каријеру усмери ка очувању заједничког наслеђа.

Лимуд Дарија: обнова језика и традиције

Како би помогао дијаспори да се поново повеже са својим прецима, Елфаси је покренуо „Лимуд дарија”, образовни покрет и мултимедијалну платформу за учење мароканског арапског дијалекта (дарија). Програм комбинује онлајн наставу са сусретима уживо у Израелу, али се не зауставља само на лингвистици – он укључује и музичке радионице посвећене сефардским литургијским песмама (piyyutim) и поп иконама 20. века. Тренутно заједница броји преко 500 активних чланова који кроз песму, храну и приче „осећају мирис Марока”, враћајући из заборава гласове својих бака и дека и јачајући осећај припадности сопственим коренима.

Изградња мостова између муслимана и Јевреја

Пројекат је неочекивано привукао и велики број мароканских муслимана путем друштвених мрежа, који су инспирисани јеврејским очувањем њиховог заједничког језика. Као одговор на ово интересовање, Елфаси је отворио групу за учење хебрејског језика намењену муслиманима, чиме се ствара јединствен простор за дијалог који превазилази политичке сукобе и ратне поделе. Учесници се повезују као појединци са заједничком историјом, демистификујући лажне дихотомије и градећи међусобно поштовање кроз културну праксу, што Елфаси описује као хуманизацију „другог” и рушење вештачких баријера.

Хуманистичка визија мира

За Елфасија и његове сараднике, попут професорке Хабибе Бумлик, учење језика је чин мира који почиње од обичних људи, а не од политичких лидера. Дарија се посматра као живи мост који обогаћује и марокански вернакулар и модерни хебрејски, допуштајући новој генерацији да комуницира на језику који не припада само прошлости, већ и будућности. Крајњи циљ ових иницијатива је мир на људском нивоу – разговор двоје људи који се можда не слажу, али увек исказују дубоко поштовање према човечности оног другог, користећи заједничко културно благо као темељ за боље разумевање.