Распуштање Духовне службе у војсци
Министар одбране Јерменије Сурен Папикјан потврдио је током викенда да је практично укинуо Духовну службу у војсци, која је заједнички основана од стране државе и Цркве пре готово три деценије. Овај радикалан потез довео је до уклањања десетина војних свештеника из редова оружаних снага, што се у јавности широко тумачи као део шире политичке кампање премијера Никола Пашињана против врховног поглавара Јерменске апостолске цркве. Иако је Папикјан близак политички савезник премијера, он није навео званичан разлог за ову одлуку која је уследила након одбијања свештенства да се приклони владиној струји.
Свештеници под притиском политике
До прошле недеље, служба је бројала 42 капелана, од којих су 34 свештеници и ђакони именовани директно из седишта Цркве у Ечмијадзину. Осталих осам су млади ђакони на обавезном служењу војног рока, који су новом наредбом пребачени под директну команду официра задужених за морал, чиме је њихова специфична духовна улога практично поништена. Извештаји сугеришу да су високи војни званичници вршили притисак на капелане да се придруже мањој групи провладиних епископа који траже смену католикоса Гарегина II, али ниједан од војних свештеника није подржао ту побуну.
Правна оспоравања и незаконитост одлуке
Канцеларија католикоса Гарегина II брзо је осудила ову наредбу, а адвокат који заступа Цркву, Ара Зохрабијан, изјавио је да је распуштање службе противзаконито. Он тврди да јерменски закони који регулишу однос Цркве и државе гарантују „стално духовно присуство у војним јединицама”. Зохрабијан је подсетио и на повељу Духовне службе из 2000. године, која изричито прописује да се она не може распустити без сагласности самог католикоса, закључивши да министар није имао овлашћење да једнострано донесе овакву одлуку.
Порицање присиле од стране Министарства
Портпарол Министарства одбране, Арам Торосијан, није негирао да су капелани позивани на разговоре са командантима јединица и високим званичницима у Јеревану, али је инсистирао да ти разговори нису имали за циљ застрашивање ради изнуђивања оставке Гарегина II. Према његовим речима, дискусије су обухватале разне теме везане за службу, док је министар Папикјан нагласио да војска никако не сме бити укључена у политичке процесе. Ове изјаве стоје у оштрој супротности са тврдњама опозиције и верских вођа који сматрају да је војни врх постао инструмент политичког обрачуна.
Духовност и војни морал под заштитом вере
Укидање војног свештенства изазвало је забринутост за дугорочни морал јерменских војника, који су вековима ослоњени на своју веру као стуб опстанка, у складу са начелима хришћанства која су укорењена у јерменском идентитету. Зохрабијан је упозорио да распуштање службе представља почетак „срамних репресија” против свештенства, што додатно продубљује поделе унутар јерменског друштва. Остаје да се види да ли ће овај потез Пашињанове владе успети да маргинализује утицај Цркве или ће, напротив, ојачати отпор међу верницима и војницима лојалним традиционалном духовном вођству.
0 Коментари