Нови казнени законик и апсолутна власт врховног вође
Врховни вођа талибана, Хибатула Ахунџада, одобрио је нови казнени законик који предвиђа смртну казну за 11 категорија људи, дајући себи искључиво право да одобрава егзекуције у име „јавног интереса”. Члан 16 овог законика уводи појам „дискреционе егзекуције”, што представља значајан отклон од претходног правног оквира Авганистана, јер сада „имам” (титула коју користи Ахунџада) лично одлучује о животу и смрти оптужених. Оваква концентрација моћи омогућава талибанском вођству да спроводи казнену политику без јасних дефиниција и кроз субјективна тумачења верских прописа, чиме се правосудни систем у потпуности потчињава вољи једног појединца.
Категорије осуђених на смрт и неодређеност „корупције”
Према новом закону, смртна казна се може изрећи за широк спектар дела, укључујући оружани отпор талибанима, друмско разбојништво, али и нејасно дефинисану „корупцију” и дела која узрокују „општу штету”. Посебна категорија названа sa‘i bil-fasad обухвата појединце за које се сматра да је реформа немогућа без смртног исхода, што укључује и оптужене за содомију или враџбине. Закон такође предвиђа убиство свакога ко убије оружјем, као и оних који бране ставове супротне талибанском тумачењу ислама, чиме се ствара законски основ за елиминацију свих облика друштвеног и политичког супротстављања.
Прогон верских мањина и „иноватора”
Законик посебно таргетира верске групе изван сунитског ислама, називајући их „иноваторима” (mubtadi‘) и одобравајући погубљење њихових вођа и учитеља ако се то сматра неопходним за јавни интерес. Уведена је и смртна казна за „зиндике” – људе који се споља изјашњавају као муслимани, а за које талибани процене да тајно одбацују ислам, што је категорија без преседана у ранијим авганистанским законима. Иако се статус шиитских муслимана, друге по величини заједнице у земљи, изричито не помиње, неодређеност ових одредби изазива дубоку забринутост због могућег систематског прогона верских мањина унутар њихових специфичних обреда.
Репресија над повратницима у кривична дела и сексуалне преступе
Други део члана 16 фокусира се на повратнике у извршењу кривичних дела, дозвољавајући погубљење за четири додатне групе: оне који понављају сексуалне односе изван закона признатог брака, вишеструке починиоце содомије, убице које задављују жртве и вишегодишње крадљивце. Ове одредбе су класификоване као дискреционе казне (ta’zir), а не као фиксне исламске казне (hudud), што вођству даје огромну слободу у тумачењу и примени закона. Овај приступ омогућава талибанима да користе најстроже санкције као средство социјалног инжењеринга и потпуне моралне контроле над авганистанским друштвом.
Одговор талибана на међународне критике
Министар високог образовања Неда Мохамад Надим одбацио је све критике на рачун законика, називајући противнике „неверницима” и тврдећи да су ови закони написани искључиво у складу са исламским правом. Талибанско министарство правде је упозорило да је критиковање или протестовање против ових закона само по себи злочин, јер су они део божанског поретка којим управља Ахунџада. Групе за људска права упозоравају да овај законик, који се састоји од 119 чланова, ставља велике делове становништва у стање константне животне угрожености, трансформишући Авганистан у простор где се свако одступање од званичне догме кажњава смрћу.
