Тајанствени становници Свете Горе и њихова дуговечност
Према записима античких писаца, територије данашње Свете Горе у Грчкој некада су насељавали народи познати по необичној исхрани — конзумирању виперине (змијског меса). Плиније Старији, чувени римски природњак, у свом енциклопедијском делу Naturalis Historia из 77. године н.е., наводи да су ови становници достизали старост од невероватних 140 година. Он цитира Исигона, тврдећи да су управо захваљујући исхрани змијским месом били поштеђени болести и штетних организама у телу, што представља један од најзанимљивијих антрополошких записа антике о овом региону.
Пелазги као првобитни житељи Атоса
Иако је данас Света Гора аутономна монашка држава са дугом хришћанском историјом, њени најранији становници били су потомци Пелазга. Чувени атински историчар Тукидид бележи да су на Атосу пре македонске експанзије живели „двојезични варвари”, међу којима су Пелазги били најбројнији. Тешко је са апсолутном сигурношћу потврдити да ли су управо ови Пелазги били Плинијеви „змијоједи”, али учесталост ових навода у античким списима сугерише да је регион Халкидикија био дом културама чији су обичаји били дубоко другачији од хеленистичког мејнстрима.
Змијско месо у античкој медицини
Дијета заснована на випери није била само мит, већ и прихваћена пракса у античкој медицини. Лекари су веровали да змија у свом телу носи антидот за сопствени отров, па се њено месо користило у лечењу најтежих болести. Гален, један од најзначајнијих лекара у историји, користио је вино са змијским месом за лечење лепре и слоновске болести, док је Диоскорид истим препаратом третирао болести бубрега. Ови примери показују да је змија била много више од „отровне животиње” — била је кључан састојак тадашње фармакопеје.
Теријака: универзални лек цара Нерона
Један од најпознатијих лекова антике, теријака (назив потиче од грчке речи therion — отровна животиња), садржао је управо месо випере као један од својих 40 састојака. Овај сложени лек, који је садржао и опијум, креирао је лекар Андромах по налогу римског цара Нерона како би се заштитио од тровања. Теријака је вековима служила као универзални лек за многе болести, додатно учвршћујући веровање да змијско месо поседује исцелитељска својства која могу продужити људски век и ојачати организам против спољних штеточина.
Између мита и историјске истине
Прича о „змијоједима” са Свете Горе представља фасцинантан спој легенде и историје. Иако не можемо бити потпуно сигурни да су преци данашњих становника Атоса заиста своју дуговечност дуговали овој специфичној исхрани, јасно је да је змија имала централно место у античкој науци и митологији. Ови скривени детаљи наше прошлости подсећају нас на то колико су древни народи били повезани са природом и њеним наизглед најопаснијим створењима, тражећи лек и дуговечност тамо где би модерни човек видео само претњу.
0 Коментари