Археолошка истраживања спроведена током изградње ауто-пута БР-156 у бразилској држави Амапа открила су драгоцене артефакте који бацају ново светло на живот домородачког становништва пре европске колонизације. На девет различитих локалитета пронађене су керамичке вазе за које се верује да су служиле као погребне урне, као и мали предмети исклесани тако да подсећају на људска лица. Разноврсност стилова и техника израде керамике указује на постојање сложених културних и трговачких веза које су се протезале од бразилске државе Пара па све до Кариба, што сугерише да су древне заједнице биле далеко повезаније него што се раније претпостављало.
Процес ископавања открио је јасну стратиграфску слику историјских промена кроз векове, где сваки слој земље представља специфичну епоху. Археолог Маноел Фабијано да Силва Сантос истакао је да се близу површине налазе предмети попут португалског порцелана и гвоздених ексера, док се у дубљим слојевима искључиво појављује аутохтона керамика. Овај прелаз јасно означава тренутак сурета два света и почетак колонијалног периода, а пронађени предмети постаће део државне збирке која већ броји преко пола милиона комада, од којих неки датирају од пре више од шест хиљада година.
Једно од најимпресивнијих открића у овој регији је камени споменик у граду Калсоене, који због своје структуре често пореде са британским Стоунхенџом. Овај локалитет се састоји од стотину двадесет седам масивних каменова постављених у правилан круг пречника око тридесет метара у отвореној савани близу прашуме. Археолошкиња Маријана Петри Кабрал објаснила је да камење није локалног порекла већ је допремљено из околних области, што указује на велики логистички напор древних становника, док радиокарбонско датирање потврђује да је локалитет коришћен као гробље током неколико стотина година почевши од пре једанаест векова.
Осим што је служио као погребно место, овај камени круг имао је и значајну астрономску функцију јер су блокови прецизно постављени тако да обележавају излазак сунца током зимске краткодневице на северној хемисфери. Ово откриће указује на софистицирано познавање небеских циклуса и природних појава, што Лусио Флавио Коста Леите дефинише као посебан облик домородачке технологије прилагођене околини. Споменик је данас заштићен законом, а разматра се и проглашење овог подручја националним парком, чиме би се додатно спречила дефорестација и уништавање археолошког наслеђа.
Напредак технологије, посебно коришћење сателитског скенирања кроз пројекат „Откривени Амазон“, омогућио је археолозима да провире кроз густе крошње прашуме и пронађу мреже древних путева и насеља. Професор Едуардо Невес истиче да су ови снимци потврдили постојање великих, међусобно повезаних центара становништва у државама Акре и Амазонас, што потпуно мења традиционалну слику о Амазонији као о ненасељеној дивљини. Ова открића потврђују да су староседеоци изградили комплексно друштво са развијеном инфраструктуром много пре него што су се европски утицаји појавили на овом континенту.
