ШТА ЧИТАТИ? Невидљиви Ирци. Проналажење протестаната у миграцијама у Америку у деветнаестом веку

The Invisible Irish. Finding Protestants in the Nineteenth-Century Migrations to America, By: Rankin Sherling, Series: McGill-Queen's Studies in the History of Religion, 368 Pages, Paperback, Published By: McGill-Queen's University Press, Published: January 2016

Редефинисање ирског протестантског исељеништва кроз метод Ренкина Шерлинга

Књига „Невидљиви Ирци” Ренкина Шерлинга представља дуго очекивани помак у историографији ирског исељеништва, фокусирајући се на протестантску миграцију у 19. веку, која је дуго остала у сенци доминантног наратива о ирским католицима. Шерлинг идентификује озбиљан јаз у истраживањима: док је презвитеријанска миграција у 18. веку темељно проучена, период након 1800. године је скоро потпуно занемарен. Аутор указује на то да су проблеми попут недостатка поузданих података, прекида узрокованог Америчком револуцијом и конфузије око самог ирског идентитета довели до „невидљивости” ове групе. Кључни истраживачки пробој Шерлинг остварује схватањем да су презвитеријански свештеници имали детаљно забележена путовања; користећи њих као „огледало” за општу популацију, он доказује да је број ирских презвитеријанских миграната у 19. веку вероватно надишао број оних из претходног столећа.

Свештенство као парадигма и сведочанство страдања

Шерлингова методологија „праћења клира” не само да пружа статистичку основу за разумевање дијаспоре, већ нуди и дубљи увид у социјалну динамику Ирске током Велике глади (an Gorta Mór). Књига оспорава уврежене стереотипе о протестантском свештенству као искључиво антикатоличким прозелитима. Кроз примере попут велечасних Дејвида Бела и Џона Хала, аутор показује да су многи протестантски свештеници остајали у најтеже погођеним руралним срединама делећи судбину народа, што наглашава нивое страдања протестантске популације који се често превиђају. Осим тога, Шерлинг детаљно анализира улогу Презвитеријанске цркве као „владе за себе”, институције која је формирала квази-национални идентитет у колонијалним и конфликтним условима, што је верницима омогућило лакшу транзицију у „ирско-амерички” идентитет након пресељења.

Домети, ограничења и будући истраживачки правци

Иако је књига оцењена као обавезна лектира за студије ирске историје и социологије, критичари указују на одређена ограничења у опсегу и терминологији. Упркос наслову који сугерише ширу протестантску заједницу, фокус је готово искључиво на презвитеријанцима, уз повремено занемаривање унутрашњих разлика унутар саме групе или јасног разликовања од шкотских презвитеријанаца. Такође, остаје отворено питање утицаја масовне миграције клира на оне који су остали у Ирској. Ипак, Шерлингов рад представља кључну одскочну даску која омогућава да приче протестантских предака коначно буду извучене из заборава и интегрисане у ширу слику ирске историјске патње и успеха, чиме се избегавају једнострани „blanket” погледи на прошлост ове нације.