Обнова цркве Светог Павла као симбол повратка у Антиохију
Архитекта Бусе Серен Гул предводи мисију обнове 166 година старе православне цркве Светог Павла у Антакји (древна Антиохија), која је готово потпуно уништена у разорним земљотресима у фебруару 2023. године. Након година планирања и прикупљања средстава, њен тим је успео да откопа остатке ове светиње из рушевина високих и до пет метара. За ову тридесетчетворогодишњу архитекткињу, која припада алевитској муслиманској заједници, подизање цркве није само грађевински подухват, већ покушај да се очувају корени мултикултуралне прошлости њеног родног града.
Трагедија која је изменила демографску слику
Земљотрес магнитуде 7,8 степени усмртио је више од 53.000 људи у Турској и још 6.000 у суседној Сирији, остављајући стотине хиљада зграда у рушевинама. Пре ове катастрофе, у провинцији Хатај живело је око 10.000 хришћана, што је представљало једну од највећих хришћанских концентрација у Турској изван Истанбула. Данас је та заједница десеткована и расељена; од 400 породица које су живеле у центру Антакје, вратило се свега око 90, док већина живи у околним градовима или привременим смештајима, чекајући обнову својих домова.
Изазови реконструкције и недостатак средстава
Иако је црква Светог Павла један од ретких споменика културе који је имао спремне архитектонске планове захваљујући претходном раду Гул, обнова је тренутно заустављена због недостатка финансија. Фондација православне цркве у Антакји изгубила је чак 95% својих прихода јер су продавнице у улици Сарај, које су биле главни извор зараде од туриста, уништене. Иако је „World Monuments Fund” пружио техничку и почетну финансијску подршку, повратак црквене заједнице директно зависи од економске обнове целог кварта и државне помоћи у изградњи комерцијалних објеката.
Антиохија: град који је преживео векове и земљотресе
Историја Антакје сеже до шестог века пре нове ере, а кроз векове је преживела слојеве хеленистичке, римске и османске културе. Овај град је од 115. године наше ере искусио најмање пет земљотреса магнитуде 7 или веће, који су однели стотине хиљада живота, али се заједница увек изнова подизала. Црква Светог Павла, која припада православном патријархату Антиохије и заједници која говори арапски језик, већ је једном потпуно обновљена 1900. године након што је срушена у земљотресу 1872. године, што даје наду да ће и овог пута васкрснути из рушевина.
Страх од губитка културе заједничког живота
Највећа бојазан становника Антакје је да ће дуготрајно расељавање трајно уништити интеркултурални склад који је вековима карактерисао овај град. Димитри Догум, званичник цркве чија породица живи у Антакји већ 400 година, изражава страх да младе генерације неће имати прилику да развијају међурелигијски дијалог и пријатељства која су красила његово детињство у улици Сарај. Без одлучног урбанистичког плана за историјски центар, постоји ризик да Антакја изгуби своју специфичну душу, у којој су хришћани, муслимани и Јевреји живели као нераскидива целина.
0 Коментари