Сусрет папе Лава XIV и Марије Корине Мачадо у Ватикану
Папа Лав XIV примио је у приватну аудијенцију лидерку венецуеланске опозиције и добитницу Нобелове награде за мир, Марију Корину Мачадо, која је од њега затражила хитно посредовање за ослобађање стотина политичких затвореника. Овај састанак није био унапред најављен у званичном папином распореду, али га је Ватикан накнадно уврстио у свој дневни билтен без изношења додатних појединости. Мачадо се тренутно налази на турнеји по Европи и Сједињеним Америчким Државама, што представља њен први значајан излазак у међународну јавност након што је провела једанаест месеци у илегали пре него што је у децембру прошле године примила Нобелову награду у Норвешкој.
Апел за политичке затворенике и подршку венецуеланском народу
Након разговора са понтификом, Мачадо је изразила велику част и захвалност папи Лаву XIV на његовој континуираној подршци народу Венецуеле у овим тешким тренуцима. Она је нагласила да је папи пренела снагу венецуеланског народа који остаје непоколебљив у молитви за слободу своје земље. Посебан акценат стављен је на судбину свих оних који се воде као нестали или су „киднаповани” од стране режима, а Мачадо је позвала Ватикан да искористи свој дипломатски утицај како би се обезбедило њихово пуштање на слободу. Поред сусрета са папом, она је разговарала и са државним секретаром Ватикана, Пјетром Паролином, који одлично познаје прилике у Венецуели јер је тамо служио као нунције од 2009. до 2013. године.
Папа Лав XIV и забринутост због губитка независности Венецуеле
Папа Лав XIV је више пута јавно позивао на очување суверенитета Венецуеле као независне државе, посебно након што су америчке снаге у специјалној операцији заробиле бившег председника Николаса Мадура у Каракасу. Мадуро је након хапшења пребачен у Њујорк како би се суочио са оптужбама за трговину дрогом на савезном нивоу. Понтифик је истакао да са дубоком забринутошћу прати развој ситуације и апеловао на све стране да заштите људска и грађанска права свих становника Венецуеле, истовремено упозоравајући на опасности од спољне војне интервенције и нарушавања државног интегритета.
Политички преокрет под Доналдом Трампом и сузбијање опозиције
Иако су се демократске и републиканске администрације у Вашингтону годинама залагале за хитно успостављање демократије у Венецуели преко опозиционих снага, повратак Доналда Трампа на власт донео је неочекиван обрт. Трампова одлука да дозволи потпредседници Делси Родригез да преузме контролу након Мадуровог пада задала је тежак ударац венецуеланској опозицији, остављајући многе лидере, укључујући и саму Мачадо, у егзилу или под сталном претњом затвором. Овакав развој догађаја оставио је опозициони покрет маргинализованим, док су структуре повезане са Мадуровом партијом практично задржале полуге моћи под новим околностима.
Контроверза око Нобелове награде и односа са америчким председником
Марија Корина Мачадо је изазвала велику пажњу јавности изјавом да би своју Нобелову награду за мир, освојену 2025. године, желела да подели са Доналдом Трампом или му је у потпуности уступити. Она је признала Трампове „одлучне акције” као кључне за вршење притиска на Мадуров режим. Међутим, норвешки Нобелов институт је брзо реаговао званичним саопштењем, наглашавајући да је одлука о додели награде коначна и да се она по правилима не може опозвати, пренети на другу особу нити накнадно делити. Иако је Трамп отворено прижељкивао ово признање током своје кампање 2025. године, правила Института су остала непромењена, чиме је ова симболична иницијативе Мачадове онемогућена.
0 Коментари