Атентати који су дефинисали судбину царства Александра Великог

Атентат на Филипа II и судбина Пармениона

Хеленистички период био је прави котао амбиције, издаје и чисте крвожедности, доба обележено драматичним борбама за моћ. Филип II Македонски, отац Александра Великог, дочекао је свој крај на венчању у Егеји, прослављајући удају своје ћерке Клеопатре. Убица је био Паусанија, припадник Филипове личне гарде, вођен личним и, према неким тврдњама, политичким мотивима. Шокантност атентата појачале су теорије о могућој умешаности Филипове супруге, моћне краљице Олимпијаде, или чак самог младог Александра. Убрзо након тога, Парменион, Александров одани генерал и очинска фигура, нашао се у мрежи интрига када је његов син Филота оптужен за заверу. Парменион је, упркос годинама верне службе, погубљен без милости, што је нагласило колико је Александар био немилосрдан према перципираним претњама.

Истребљење Александрове лозе: Клеопатра, Филип III и Александар IV

Након Александрове смрти, борба за његово царство попримила је облик породичног истребљења. Клеопатра Македонска, Александрова сестра, постала је пион у смртоносној игри хеленистичке политике. Њен савез кроз брак учинио ју је претњом за Антигона I, што је довело до њене насилне смрти коју су организовали његови агенти. Затим је Олимпијада, жељна да осигура престо за свог унука Александра IV, наредила погубљење Филипа III Аридеја, Александровог полубрата, који је био краљ само номинално. Најшокантнији чин био је када је амбициозни Касандар, уклањањем легитимних наследника, наредио убиство младог Александра IV и његове мајке Роксане. Овим чином окончана је директна лоза Александра Великог, што је симболизовало брутални Realpolitik тог времена.

Пад моћних: Пердика и Клеит Црни

Пердика, регент чија амбиција није познавала границе, доживео је драматичан пад због сопствених официра током похода на Египат. Његове арогантне политике показале су се превише за његове потчињене, што је довело до побуне и његовог атентата. Овај догађај је илустровао крхку природу лојалности међу највишим ешалонима власти. Још једна трагедија, која је настала у тренутку лудила, била је смрт Клеита Црног, који је Александру једном спасио живот, али се нашао на погрешном крају копља током пијане свађе. Клеитово убиство било је шокантно не само због начина на који се десило, већ и зато што га је починио сам Александар, који је убио човека коме је дуговао живот, што је нагласило непредвидиву и опасну природу његове личности.

Мистерија смрти Александра Великог

Моћни Александар Велики, титан чије се царство протезало од Грчке до Индије, доживео је мистериозан и преурањен крај у раскошној палати Навуходоносора II у Вавилону. Умро је у 32. години, подлегавши, како неки тврде, грозници, док други спекулишу о отрову или смртоносном коктелу исцрпљености и претеривања. Његова смрт је била шокантна због мистерије која ју је окруживала и масовног вакуума моћи који је створила, покренувши талас сукоба међу његовим генералима. Постојала је древна теорија да га је убила завера Антипатера и македонске аристократије, при чему је Антипатеров млађи син, Иолај, послужио отровно пиће. Ова теорија је ишла толико далеко да је чак тврдила да је Аристотел, Александров учитељ, припремио отров због политичког савеза са Антипатером и беса због погубљења свог нећака, Калистена. Ипак, и Аријан и Плутарх су касније одбацили ову теорију као неосновану, а узрок Александрове смрти и даље остаје тајна.

Наслеђе политичких атентата

Ове бруталне приче из хеленистичког периода откривају свет уроњен у личне освете, политичке интриге и немилосрдне борбе за моћ. Сукоби око Александровог царства били су смртоносни плес амбиције, преваре и издаје. Они документују трајну употребу организованог убиства као окрутне, али одлучне методе за уклањање политичких личности са власти, што је мрачна страна људске историје која је обликовала ток догађаја у античкој Грчкој.