Порекло и историја Истамских игара
Истамске игре су се одржавале сваке друге године на Истамској превлаци у Коринту, у част бога мора Посејдона и млађег бога Меликерта. Игре су основане око 581. године пре Христа и одржавале су се у Посејдоновом храму. Овај свехеленски фестивал је организовао град Коринт, а састојао се од коњичких и атлетских такмичења, као и музичких надметања. Игре су се одвијале без прекида до 146. године пре Христа, када је Коринт освојен од стране Римљана. Након римског освајања, игре су обновљене, али их је уместо Коринта организовао Сикион.
Легенде о настанку игара
Постоје две главне легенде о пореклу Истамских игара. Прва тврди да их је основао Сизиф, митски оснивач и краљ Коринта, као погребне игре у спомен на Меликерта, чије је тело пронашао на обали. Друга легенда приписује оснивање игара атинском краљу Тезеју, било у част Посејдона или у знак сећања на његову победу над разбојницима Синисом и Скироном. Тезеј је такође обезбедио да сви Атињани који присуствују играма добију почасна места у првом реду.
Програм и време одржавања
Истамске игре су се одржавале у пролеће друге и четврте године сваке Олимпијаде. Започињале су такмичењима кочија и коњским тркама, које су биле најистакнутији догађаји, имајући у виду да им је покровитељ био Посејдон. Игре су биле отворене за све Грке, осим за становнике Елиде, којима је било забрањено да шаљу такмичаре или посланике.
Награде за победнике
До 5. века пре Христа, победници Истамских игара су награђивани венцем од селинона (дивљег целера), који је био традиционални симбол погребних игара. Поред тога, могли су да добију и статуу или оду у своју част. Посебан закон, приписан Солону, дозвољавао је атинским победницима да од свог града добију додатну награду од 100 драхми.
0 Коментари