Сваке године на празник Светог Ђорђа, у селу Кастраки код Каламбаке, одвија се јединствен обичај познат као Свети Георгије Мандилас (Свети Ђорђе са марамама). Овај ритуал представља спој дубоке вере и невероватне физичке храбрости, док се локално становништво и посетиоци окупљају подно импозантних стена Метеора. Након завршене службе у цркви која се налази у самом подножју литица, почиње припрема за изазов који на први поглед изгледа готово немогућ за обичне људе без професионалне алпинистичке опреме.
Младићи и девојке, али и старији мештани који још увек осећају снагу у срцу, крећу на тежак успон ка малој капели посвећеној Светом Ђорђу, смештеној у једној пукотини вертикалне стене „Свети Дух”. Ова капела се налази на висини од око 40 метара изнад земље, а учесници је досежу користећи само два конопца. Са собом носе разнобојне мараме — мандиле — које верници приносе као заветне дарове (тамата) светитељу, симболизујући личне молитве, захвалност или наде за здравље и заштиту својих породица.
Када стигну до ове неприступачне капеле, пењачи пажљиво уклањају старе, избледеле мараме које су током целе године биле изложене планинским ветровима и сунцу, замењујући их новим и јарким бојама. За многе учеснике, овај успон у обичној спортској обући није само физички тест, већ чин самопревазилажења и духовни испит. Они верују да овим чином спуштају „благословене” мараме са „неба на земљу”, док истовремено пале светиљке у капели како би одали почаст светитељу и одржали вековну традицију својих предака.
Корени овог ритуала везани су за локалну легенду која потиче из времена османске владавине, када је један турски официр остао без свести док је секао дрва у оближњој шуми Светог Ђорђа. Његова жена је у очају понудила своју мараму (фереџу) светитељу, молећи за оздрављење свог мужа, након чега је један мештанин однео мараму до капеле у стени. Према предању, официр је у том тренутку повратио свест, што је ову причу о нади и чудесном исцељењу претворило у хришћанску традицију која се са великим поштовањем одржала до данашњих дана.
На крају ритуала, пењачи се спуштају низ литице обмотани старим марамама, које се затим деле окупљеним верницима јер се верује да ови освештани комади тканине доносе срећу и божанску заштиту. Цео догађај се завршава у свечаном духу, уз традиционалне народне песме и игру испод грандиозних стена Метеора. Овај обичај остаје један од најсликовитијих приказа духовности овог региона, где се природа и религија преплићу у снажном и визуелно фасцинантном изразу народне побожности.
