Оптужбе руске обавештајне службе против васељенског патријарха
Руска спољна обавештајна служба (СВР) издала је 12. јануара оштро саопштење у којем је васељенског патријарха Вартоломеја назвала „антихристом у мантији” и „оличењем ђавола”. У овом дипломатском нападу, Вартоломеј се оптужује за расколничку активност која има за циљ потискивање руског православља из балтичких држава и успостављање паралелних црквених структура под контролом Фанара. Руска служба тврди да патријарх делује у дослуху са британским обавештајним службама и локалним националистима како би Литванску, Летонску и Естонску православну цркву отргнуо од Московске патријаршије.
Претња Српској православној цркви и питање Црне Горе
Посебно забрињавајући део саопштења руске обавештајне службе односи се на регион Балкана. СВР тврди да Вартоломејеви „агресивни апетити” обухватају и источну Европу, те да он планира да зада ударац Српској православној цркви признавањем аутокефалности непризнатој „Црногорској православној цркви”. Руска страна упозорава да се Вартоломеј понаша као „лажни пророк у овчијој кожи” који буквално раскида живо тело Цркве, упоређујући његове акције у Црној Гори са онима које су довеле до дубоких подела у Украјини након 2018. године.
Одговор Цариградске патријаршије и екуменска мисија
Цариградска патријаршија је на ове нападе одговорила изражавањем „најдубље туге”, наглашавајући да је овог пута напад покренут директно из државних служби Русије. У саопштењу се подсећа да је Цариград „Мајка црква” и самој Руској цркви, те да се од 2018. године — када је додељена аутокефалност Православној цркви Украјине — Фанар уздржавао од коментарисања бројних политичких и црквених напада из Русије. Цариград поручује да их „измишљени сценарији, лажне вести и увреде пропагандиста” неће обесхрабрити у вршењу њихове служитељске и екуменске мисије.
Контекст украјинске аутокефалности и подела у православљу
Сукоб на релацији Москва–Цариград ескалирао је након додељивања Томоса о аутокефалности Украјинској цркви, што руска страна назива „комадањем православне Украјине”. Руска обавештајна служба сада користи тај преседан како би оптужила патријарха Вартоломеја за стварање „марионетских верских структура” широм Европе. Са друге стране, Цариград наглашава да су све изнесене информације плод пропаганде и да они делују искључиво у складу са својим канонским правима као првопрестона црква православног света, без обзира на притиске политичких центара моћи.
Безбедносне импликације и религијска дипломатија
Овај оштар сукоб указује на то да је религијско питање постало интегрални део шире геополитичке борбе у источној Европи. Укључивање обавештајних служби у црквене спорове додатно радикализује ситуацију, претварајући канонска питања у питања националне безбедности. Док Москва види Вартоломеја као оруђе западног утицаја, Цариград себе види као заштитника православног јединства који исправља историјске неправде. Оваква реторика, која користи библијске метафоре о „грабљивим вуковима”, сигнализира да је помирење између два највећа православна центра тренутно веома далеко.
0 Коментари