Истраживања на специфичној формацији стена у облику брода у Турској поново су покренула теорије о локацији Нојеве барке. Ендру Џонс, оснивач организације „Noah’s Ark Scans”, изнео је податке који сугеришу да се испод површине на планини Арарат налази структура која се димензијама потпуно поклапа са описом из Књиге постања. Ова формација, смештена на око 2.000 метара надморске висине, дугачка је тачно 515 стопа, што одговара мери од 300 египатских лаката која се наводи у светописамском тексту.
Користећи савремене методе попут радара за дубинско скенирање тла и инфрацрвене термографије, истраживачки тим је детектовао објекат у облику пловила закопан испод земље. Скенирање је открило сложену мрежу подземних тунела који се протежу кроз центар структуре и дуж њених унутрашњих ивица. Према Џонсовим речима, сви ови пролази воде ка централној отвореној комори, коју је назвао атријум, а цео распоред је конзистентан са библијским описом барке која је имала три палубе за смештај породице и животиња.
Анализе земљишта спроведене 2024. године пружиле су додатне хемијске доказе који подупиру теорију о вештачком пореклу објекта. Тестирање 88 узорака показало је да тло унутар формације садржи три пута више органске материје и знатно виши ниво калијума у поређењу са околним земљиштем. Истраживачи тврде да би управо овакве хемијске разлике настале услед вековног распадања дрвене структуре, што се манифестује и кроз специфичну боју вегетације која у јесен на овом месту пожути брже него у околини.
Још један значајан аргумент у корист теорије о великом потопу јесу пронађени морски фосили, укључујући корале и шкољке на овој великој надморској висини. Док већина научника ове налазе приписује спором кретању тектонских плоча које су милионима година подизале некадашње морско дно, истраживачи на Арарату верују да је то директан доказ да је цела област некада била под водом. Ови налази служе као основа за даље испитивање историјског контекста Потопа и очувању живота кроз Нојево послушање.
Следећи корак у овом амбициозном пројекту јесте слање даљински управљаног робота у откривене тунеле како би се изблиза истражило шта лежи дубоко под земљом. Формација је први пут идентификована још 1959. године и од тада изазива велику пажњу како научне, тако и верске јавности. Без обзира на то да ли ће будућа истраживања потврдити да је реч о Нојевој барци или о специфичној природној структури, ископавања на планини Арарат настављају да представљају један од најфасцинантнијих спојева археологије и теологије.
