Паун је у грчкој митологији био симбол краљевске породице и моћи

Порекло и симболика пауна у античком свету

Паун, птица нестварне лепоте, игра значајну улогу у грчкој митологији као симбол богиње Хере, Зевсове пратиље. Иако је ова птица изворно пореклом из Индије, где је представљала симбол краљевске моћи, индијски трговци су је пре много векова донели у древни Вавилон. Као и многи други културни елементи, паун и његова симболика стигли су у античку Грчку управо из Вавилона, али су убрзо добили потпуно грчки карактер. Постао је заштитни знак Хере, богиње звезда и неба, чије су кочије вукле ове величанствене птице. За античке народе, паун је био и симбол бесмртности, јер се веровало да његово месо не трули након смрти, док је годишња замена перја асоцирала на концепт обнове и васкрсења.

Мит о Аргосу и настанку пауновог „ока”

Једна од најпознатијих легенди везаних за ову птицу објашњава порекло специфичних шара на њеном репу. Када је Зевс постао заинтересован за свештеницу Ио, љубоморна Хера је поставила свог слугу Аргоса Паноптиса, дива са стотину очију, да је чува. Како би ослободио Ио, Зевс је наредио Хермесу да убије Аргоса, што је он и учинио након што је дива успавао свирајући фрулу. Да би овековечила свог верног чувара, Хера је његових стотину очију пренела на реп пауна, стварајући препознатљив и спектакуларан изглед ове птице. Овај мит дубоко је усадио пауна у хеленску културу, а Александар Велики је био толико фасциниран њиховом лепотом да је увео закон којим се забрањује њихово убијање.

Трагична судбина Ериноне и Адониса

Мање познат, али подједнако фасцинантан мит укључује кипарску девојку Еринону, која је постала жртва ривалства међу боговима. Еринону су Атина и Артемида цениле због њене мудрости и чистоте, што је разбеснело Афродиту. Како би напакостила девојци, Афродита је навела Зевса да се заљуби у њу, на шта је Хера одговорила интригом која је довела до трагичних последица. У коначном преокрету ове сложене драме, Артемида је претворила Еринону у пауна, а затим поново у људско биће. Васкрсли Адонис се на крају оженио преображеном Ериноном, а њихова прича остала је забележена као још један пример везе између пауна и божанских преображаја у грчкој антици.

Сјај и моћ индијског „Пауновог престола”

Док је у Грчкој паун био везан за богове, у својој постојбини Индији остао је врховни симбол световне моћи. Цар Шах Џахан је у 17. веку наредио изградњу чувеног „Пауновог престола”, ремек-дела од чистог злата, драгог камења и бисера. Изградња је трајала седам година и коштала је двоструко више од самог Таџ Махала. Престо су красиле две величанствене фигуре пауна инкрустиране најфинијим драгуљима. Најпознатији светски дијаманти, попут „Кох-и-нура” и „Акбар Шаха”, наводно су формирали очи ових паунова, чинећи престо најлуксузнијим симболом Могулског царства који је био доступан само најодабранијим дворанима и званицама.

Пљачка и нестанак непроцењивог блага

Судбина Пауновог престола променила се током битке код Карнала 1739. године, када је персијски владар Надир Шах поразио Могуле и опљачкао Делхи. Као ратни трофеј, Персијанци су понели престо са собом, што је означило ненадокнадив губитак за индијску културу. Након атентата на Надир Шаха 1747. године, престо је у хаосу нестао, вероватно расклопљен због вредности злата и драгуља. Многи од тих камена касније су постали део персијских, а затим и британских крунских драгуља услед колонијалне експанзије. Иако физички више не постоји, Паунов престо је остао синоним за персијску монархију и бескрајно богатство оријенталних владара.