Пет контроверзних древних теорија о Исусовом распећу

Теорије замене. Алтернативни наративи о распећу

Упркос томе што је веровање у Исусово васкрсење покренуло највећи религијски покрет данас, хришћанство, постојале су древне „теорије замене“ које су нудиле алтернативна објашњења за његово распеће и касније појављивање. Ове теорије претпостављају да је уместо Исуса распет неки заменик, било на месту погубљења или каснијег појављивања. Историја је сачувала најмање пет оваквих наратива, који су настали унутар различитих верских и филозофских струја, укључујући гностицизам и ислам.

Томин близанац и гностичка обмана

Једна од теорија, инспирисана надимком апостола Томе у Јеванђељу по Јовану (Дидимус – грчки за „близанац“), претпоставља да је Исус имао идентичног брата који је могао бити распет уместо њега, док се Исус касније појавио жив. Гностицизам је пружио јачи теолошки оквир за ове тврдње. „Друга расправа великог Сета“ из библиотеке Наг Хамади тврди да Исус уопште није умро, већ да је само изгледало да пати, док је други човек био распет уместо њега. Исус је, стојећи изнад сцене, „смејао незнању“ оних који су мислили да га убијају.

Симон из Кирине и добровољац. Замена идентитета

Рани хришћански извори, као што је извештај епископа Епифанија о египатском учитељу Василидесу из 4. века, прецизирају да је заменик био Симон из Кирине, човек који је носио Исусов крст. Према овој теорији, Исус је искористио своју чудесну моћ да замени њихове изгледе, тако да је Симон изгледао као Исус, а Римљани су распели Симона, док се Исус повукао у небо, смејући се. Идеја о добровољцу који преузима Исусов лик и умире уместо њега такође је била популарна у раним муслиманским круговима, забележена у неким хадисима (предањима о Мухамеду).

Јуда Искариотски. Казна и божански тријумф

Најдетаљнију теорију замене нуди „Јеванђеље по Варнави“, средњовековни муслимански фалсификат. Према овом тексту, Бог је спасио Исуса слањем анђела да га однесу на небо пре хапшења. Затим је Бог чудесно пребацио Исусов лик на Јуду Искариотског, његовог издајника. Војници су ухапсили и распели Јуду, верујући да је то Исус, док је прави Исус посматрао са Неба. Овај наратив решава морални проблем претходних теорија (зашто би невин човек умро?), представљајући Јудину смрт као праведну одмазду за његову намеру издаје.

Теолошки улог. Разумевање Божјег деловања

Привлачност теорија замене лежала је у различитом начину разумевања Божјег деловања у свету. Док Нови Завет приказује Бога како надилази неправду Распећа кроз Васкрсење, теорије замене попут Јеванђеља по Варнави приказују Бога као лукавог тактичара који осујећује само распеће, чинећи Исусове прогонитеље будалама. Оваква тумачења често су се директно супротстављала учењу апостола Павла, главног проповедника васкрсења, сматрајући да је управо он био „преварен“ веровањем у Исусову смрт.