Библијски Храм. Историја и изглед

Историјат и изглед Првог и Другог Храма

Први Храм, познат као Соломонов Храм, изграђен је у Јерусалиму између 960. и 950. године п.н.е. и уништен је током вавилонског освајања 587/6. године п.н.е. На истом месту је Други Храм подигнут 516. године п.н.е., а уништили су га Римљани 70. године н.е. Важно је нагласити да је изградња Храма био континуиран процес, јер су обе грађевине пролазиле кроз сталне обнове и проширења. Термин Храм се односи на саму грађевину (фокус култне активности), док се комплекс Храма односи на цео институт укључујући зграде, капије и зидове.

Соломонов Храм и његово порекло

Соломонов Храм је стекао превласт као резултат политичких и верских покрета, посебно након што је цар Давид успоставио Јерусалим као престоницу и пренео Ковчег завета у град око 1000. године п.н.е., чиме је потврдио краљевско покровитељство над култом. Храм је првобитно био само једна компонента краљевског акропоља на северном врху горе Сион. Соломонов Храм је била дугуљаста камена структура са кедровим гредама, подељена на хејкал (велику дворану) и девир (Светиња над светињама), где се налазио Ковчег. Девир је био подигнут на великој стени, касније познатој као ебен ха-шетија („Камен темељац“). Изглед Храма указује на сиријске и феничанске моделе, а необична оријентисаност исток-запад могла је служити продирању сунчевих зрака.

Изолација, обнове и измене Првог Храма

Током векова, Храм се постепено изоловао од спољашњег света путем све јачих зидова и капија, одражавајући верски став да култ треба да буде заштићен од утицаја околине. Значајне обнове догодиле су се за време побожних краљева попут Језекије (крај 8. века п.н.е.) и Јосије (крај 7. века п.н.е.), које су биле мотивисане растом популације и централизацијом вере. Међутим, и мање побожни краљеви, попут Ахаза, уносили су измене, као што је постављање новог олтара. До времена пророка Језекиља (почетак 6. века п.н.е.), Храм је већ био описан као затворен са два дворишта и три сета капија, што показује да је процес изолације био у пуном јеку.

Други Храм: промене и недостатак симбола

Након повратка из вавилонског изгнанства, Други Храм је посвећен 516. године п.н.е., задржавајући сличан дизајн као Први Храм, али је можда био виши. Комплексу је недостајао Ковчег завета и херувими у Светињи над светињама, као и два украсна стуба (Јахин и Боаз), јер су они симболизовали краљевску власт, а Јудејци више нису имали сувереног краља. Међутим, чак и празна Светиња се сматрала пребивалиштем Бога Израеловог. У близини је изграђена и тврђава Бира (касније преименована у Антонија).

Иродова обнова. Монументалност и коначно уништење

Највећа обнова и проширење Другог Храма започета је око 20. године п.н.е. под царем Иродом, који је настојао да задовољи Римљане и јеврејске верске вође. Иродов пројекат је знатно увећао димензије Храма, укључујући његову висину, иако је задржао традиционалну структуру. Унутрашње подручје било је забрањено за нејевреје и ограничено балустрадом (сорег) са натписима упозорења. Комплекс је био огроман (процена 1.550 метара обода), заштићен масивним потпорним зидовима (попут данашњег Западног зида) и тврђавом Антонија. Упркос монументалности, овај Храм је уништен од стране Римљана 70. године н.е., али су оба Храма, изграђена на истом месту, заувек осветила то подручје за све наредне генерације Јевреја.