Ханука у тами Рејкјавика
Светлост децембарских дана на Исланду траје кратко, па је паљење велике меноре у центру Рејкјавика почело у потпуном мраку и уз кишу. Овом догађају присуствовало је мање од 100 људи, што представља отприлике половину целокупне јеврејске популације у овој земљи, која је одувек била мала и готово неприметна. Иако је Исланд на врху листе најмирнијих земаља света, скуп су обезбеђивали наоружани полицајци у цивилу и дронови, због терористичког напада на Јевреје који се само неколико сати раније догодио на плажи Бонди у Сиднеју.
Порука наде насупрот насиљу
Рабин Аврахам Фелдман, повезан са покретом Хабад, поручио је присутнима да Ханука не тражи негирање таме и насиља који и даље постоје у свету, већ нас учи како сваки појединац може створити светлост и позитивност. Министарка спољних послова Исланда, Торгердур Катрин Гунарсдотир, лично је запалила свећу на менори и оштро осудила напад у Аустралији, наглашавајући да антисемитизму и терору нигде нема места. Њено присуство је имало велики значај за заједницу, с обзиром на то да је исландска влада често један од најгласнијих критичара Израела, што понекад ствара напетост у свакодневном животу локалних Јевреја.
Изазови јеврејског идентитета на Исланду
Јеврејски живот на Исланду нема дубоке историјске корене – нема старих синагога ни четврти, а све до 2018. године заједница није имала сталног рабина. Већину чине имигранти који свој идентитет граде кроз приватна окупљања и славља у изнајмљеним просторима, суочавајући се са практичним изазовима попут набавке празничних свећа из иностранства. Многи Јевреји на Исланду данас осећају несигурност у јавном истицању свог порекла, а неки чак оклевају да поставе мезузу на своја врата због страха од неразумевања или политички мотивисане нетрпељивости унутар изразито секуларног друштва.
Између секуларизма и верске традиције
Исланђани доживљавају јеврејство пре свега као религију, коју као једно од најсекуларнијих друштава у Европи често виде као застарео поглед на свет. Мајк Клајн, Американац који живи на Исланду, објашњава да локално становништво често налази чудним то што неко бира да задржи специфичан верски идентитет који му потенцијално отежава живот. Ипак, јудаизам је 2021. године постао званично призната религија на Исланду, а заједница се труди да објасни да њихов идентитет није само питање вере, већ и заједничког културног наслеђа и историје која повезује свега 15 милиона Јевреја широм света.
Изградња заједнице кроз личне односе
Упркос политичким букама и друштвеној изолацији, неки појединци успевају да изграде мостове кроз директне људске контакте. Финур Торлацијус Еириксон је једини нејевреј регистрован као члан званичне јеврејске заједнице и чак размишља о преласку у јудаизам, док Андреа Читам Каспер користи своју трпезу за Шабат како би склопила пријатељства изван политичких оквира. На крају церемоније, уз традиционалне крофне (суфганијот) и фотографије које се шаљу породицама у далеким крајевима, заједница је још једном потврдила своју решеност да јеврејску праксу утка у свој нови исландски идентитет.
0 Коментари