Артур Еванс и успон музеја Ешмолијен
Сер Артур Еванс, чувени археолог и управник музеја Ешмолијен у Оксфорду од 1884. године, одиграо је кључну улогу у трансформацији ове установе у истраживачки центар светског гласа. Током свог двадесетпетогодишњег мандата, он је значајно проширио музејске збирке куповином хиљада предмета годишње, али и додавањем артефаката које је сам прикупио током својих археолошких путовања широм Европе. Захваљујући његовом утицају и лобирању, Ешмолијен данас поседује највећу колекцију минојских артефаката изван Крита, што га чини неизоставним местом за проучавање античке историје.
Откриће минојске цивилизације на Криту
Између 1894. и 1899. године, Еванс је крстарио Критом у потрази за доказима о преалфабетском писму, што је резултирало открићем три система писања: критских хијероглифа, Линеара А и Линеара Б. Његово највеће достигнуће почело је 1900. године ископавањима у Кнососу, где је открио највећу палатску локацију у Егејском мору – велелепну минојску палату. Иако је локалитет први пронашао домаћи археолог Минос Калокеиринос још 1878. године, Еванс је био тај који је, користећи политичка превирања и сопствена средства, успео да у потпуности истражи овај центар древне цивилизације.
Политички контекст и извоз старина
Пре него што је Крит стекао независност 1898. године, острво је било под османском влашћу, што је отежавало археолошка истраживања због страха да ће налази завршити у Константинопољу. Еванс је искористио ситуацију и подстакнут од стране локалних власти купио део земљишта у Кнососу како би заштитио локалитет. Након проглашења независности, он је енергично лобирао за нове законе који би му омогућили да врши ископавања, али и да извози предмете које локални музеји нису желели, чиме је отворио пут за транспорт бројних драгоцености у Британију.
Најзначајнији артефакти минојске колекције
Велики део своје „личне колекције” Еванс је поклонио музеју 1938. године, укључујући печатњаке са приказима минојских демона, керамичке врчеве из раног периода и камене печате необичних облика. Међу најзанимљивијим предметима издваја се бронзана фигурина мушког вотивца, коју је музеју предао знатно раније, још 1894. године. Ови предмети, од којих неки датирају из периода око 2000. године пре нове ере, пружају драгоцен увид у религијски живот, уметност и свакодневницу минојског друштва које је Еванс толико фасцинирало.
Породично наслеђе и трајни утицај
Археолошки дух Артура Еванса био је дубоко укорењен у његовој породици, с обзиром на то да је и његов отац, Џон Еванс, био истакнути археолог. Након очеве смрти 1908. године, Артур је и његову богату збирку поверио Ешмолијену, чиме је додатно учврстио позицију музеја као водеће институције. Иако је његов метод изношења артефаката са Крита данас предмет расправа, неспорна је чињеница да је Евансов рад поставио темеље за модерну егејску археологију и омогућио свету да упозна сјај минојске прошлости.
0 Коментари