Срећни празници краљице Викторије и принца Алберта
Краљица Викторија (владала 1837–1901) била је велики поклоник Божића, описујући га као „најблаженији празник који враћа радосна осећања”. Већина њених божићних успомена везана је за замак Виндзор, где је са својим супругом, принцом Албертом, и њихових деветоро деце поставила темеље модерних празничних обичаја. Кроз дневничке записе, краљица је често изражавала захвалност Небеском Оцу што јој омогућава да слави рођење Спаситеља у кругу породице. Празновање је почињало на Бадње вече по немачкој традицији, а захваљујући тадашњим илустрованим часописима, јавност је са одушевљењем пратила сваки детаљ краљевских прослава, што је довело до тога да многи приватни обичаји породице постану трајне националне традиције Велике Британије.
Популаризација божићне јелке и честитки
Иако је прву јелку у Британију донела краљица Шарлота, принц Алберт је тај који је овај обичај учинио свеприсутним, желећи да оживи успомене на своје детињство у Кобургу. Сваке године из Немачке су допремане јеле које су постављане на столове и кићене воштаним свећама, бомбоњерама, позлаћеним медењацима и малим играчкама. Истовремено, краљевска деца су помогла да заживи обичај слања божићних честитки; иако су прве штампане честитке настале 1843. године, тек када су их деца краљице Викторије почела међусобно размењивати, овај тренд је постао масован. Викторија је постала прва „славна личност” која је слала честитке са породичним портретима, чиме је подстакла развој штампарске индустрије и поштанске службе.
Размена личних дарова и породични албуми
Размена поклона била је централни догађај Бадње вечери, а Викторија и Алберт су се посебно трудили да дарови буду дубоко лични и често везани за заједничка путовања или важне догађаје из те године. Алберт је сам дизајнирао предмете попут сребрних мастионица украшених шкотским камењем или келтских брошева, док је Викторија супругу поклањала портрете деце или омиљених паса. Један од најимпресивнијих дарова била је наруквица са емајлираним портретима свих деветоро деце, у којима су се налазили праменови њихове косе. Краљица је ангажовала сликаре и фотографе да овековече празничну атмосферу, а сви ти прикази и дечији цртежи пажљиво су чувани у хронолошким албумима који су чинили својеврсни породични катихизис љубави и заједништва.
Раскошна божићна трпеза и егзотична јела
Божићни ручак у замку Виндзор био је врхунац кулинарског умећа, са менијем који је често садржао и до 35 различита јела. Традиционално се на трпези налазила вепрова глава, што је био Албертов омиљени специјалитет, као и огромни комади говедине са краљевских фарми. Захваљујући рођацима широм Европе, на сто су стизале престижне намирнице попут руског кавијара, паштете од гушчије џигерице из Мекленбурга или токајског вина из Аустроугарске. Десерти су били подједнако грандиозни, укључујући макете замкова од шећера, божићне пудинге и чувену торту за Богојављење (Twelfth Cake) која је била широка преко 75 центиметара. Унутар ове торте скриван је сребрни предмет, а онај ко би га пронашао симболично би био „крунисан” за тај дан.
Друштвене игре, забава и добротворни рад
Празнични дани нису били само време гозбе, већ и активне забаве која је укључивала музичке наступе, плес, игре попут „ћораве баке” и пантомиме. Док је Алберт уживао у клизању на леду и хокеју, Викторија је преферирала вожње саоницама. Веома важан сегмент био је и добротворни рад; краљевска породица је сваке године сиромашнима делила јелке, храну, ћебад и угаљ, промовишући хришћанске врлине милосрђа. Празнични циклус се званично завршавао на Богојављење, 6. јануара, када је краљица, по узору на Мудраце са Истока, даривала тамјан, смирну и златне новчиће, чиме је заокруживана ова „златна ера” викторијанског Божића која и данас утиче на начин на који славимо ове свете дане.
0 Коментари