ШТА ЧИТАТИ? Религијски афекти. Анималност, еволуција и моћ

Religious Affects. Animality, Evolution, and Power, By: Donovan Schaefer, 304 Pages, Paperback, Published By: Duke University Press, Published: November 2015

Анимализација теорије и поништавање антропоцентризма

Књига Донована Шејфера под називом Религијски афекти износи тезу да афективни заокрет у хуманистичким и друштвеним наукама представља ништа мање до анимализацију теорије, настојећи да уклони антропоцентризам који је дуго доминирао у религијским студијама. Повезујући увиде из природних наука, хуманистике и друштвених наука, Шејфер доводи у питање радикално раздвајање људи и животиња, што илуструје примером шимпанзи Џејн Гудол. Он уводи концепт „интрансигентности“ (непопустљивости) како би формулисао биолошку основу религијских афеката: то су древне биолошке структуре које су подложне реконфигурацији, али и даље поседују доследност и обликују наше сусрете са моћи, делујући испод нивоа рационалне контроле и језичке седиментације.

Компулзија и расизам као приматологија

Шејфер даље развија концепт „компулзије“ (принуде), тврдећи да нашим телима не управљају једноставно суверена ја, већ да њима владају нагони и жеље које се не могу лако обуздати. Ово је кључно за разумевање савремених борби за моћ, ксенофобије и расизма. У анализи протестантског фундаментализма (кроз филм Jesus Camp), Шејфер намерно анимализује протестантизам и „белину“, уместо да де-анимализује објекте мржње (као што су муслимани). Он тврди да расизам није само ствар идеологије, већ и „приматологије“: „Расизам је пред-језичка или паралингвистичка компонента анималности“. Шејферов рад открива колико је антропоцентрична идеја културализма у дебатама о верској нетолеранцији (нпр. анксиозност због европског ислама), јер игнорише моћне животињске афективне димензије које су саставни део расизма, чинећи га комбинацијом интрансигентних осећања и компулсија.

Религија као случајни биолошки плес

Коначно, Религијски афекти брани темељну контингентност људско-животињског стања. Шејфер нуди другачији поглед на живот од рационалистичких еволуционих теоретичара, који своде природне промене на рационални рачун преживљавања. Уместо тога, он концептуализује религијске афекте као чудан, биолошки акцидент, производ еволуционих пејзажа који не показују линеарни развој. За Шејфера, „само биће је сметлиште, седиментирани пејзаж несрећа“. Стога, ни религија ни сам језик не могу се свести на једну, јасно дефинисану друштвену функцију. Уместо тога, Шејфер теоретизује религију као незграпан, случајан плес. Ово становиште омогућава напуштање круте, црно-беле разлике између људи и животиња, што се илуструје поређењем са фреском Спинела Аретина, на којој се одвајају свети и животињски демон.