Замрзнуто више од два миленијума. Тајне Пазирик културе старе 2.500 година

Замрзнуте гробнице и конзервација Пазирика

Пазирици су били номадска племена која су живела између шестог и трећег века пре нове ере на подручју Алтајских планина (данас Русија, Казахстан и Монголија), познати по сложеним погребним праксама и тетоважама. У касним 1940-им, совјетски археолог Сергеј Руденко открио је велике хумке (кургане) у долини Пазирик. Хладна клима је изазвала замрзавање влаге у дрвеним коморама гробница – процес назван „бароу конгелација“ – што је омогућило изузетно очување органског материјала, текстила, дрвених артефаката и самих мумија. Пре сахране, Пазирици су користили софистициране технике балсамовања, укључујући уклањање органа и третирање коже екстрактима коре, чиме су ови налази постали неки од најбоље очуваних примера културе гвозденог доба.

Изузетна уметност тетоважа и најстарији тепих

Међу благом очуваним у замрзнутим гробницама налази се најстарији познати тепих на свету, Пазирик тепих, који датира око 400. године пре нове ере. Овај фино тканани рад има сложене шаре јахача, јелена и грифона, са густином чворова од око 360.000 по квадратном метру. Још једна изузетна уметничка форма су тетоваже на мумијама, које приказују детаљне животиње попут јелена, оваца и митска бића. Стручњаци верују да су ови дизајни означавали друштвени статус, духовну заштиту или лични идентитет. Модерне технике снимања, попут инфрацрвене фотографије, откриле су још више тетоважа невидљивих голим оком, што наглашава софистицирану уметничку традицију Пазирика.

Култура коња и жртвене праксе

Коњи су имали централну улогу у пазиричком друштву, о чему сведоче бројне сахране. Многе хумке садржале су коње сахрањене поред својих власника, комплетиране са разрађеном опремом и украсима. Неки коњи су били окићени маскама са јеленским роговима или роговима козорога, што указује на њихов ритуални или духовни значај. Пронађена су и демонтирана кола са четири велика точка, што указује на напредну транспортну технологију. Ова открића одражавају високо развијену културу коња, где су ове животиње симболизовале богатство, статус и везу са загробним животом.

Трговинске мреже и богатство артефаката

Гробнице Пазирика откриле су и богатство артефаката који указују на опсежну мрежу трговине и занатства. Међу предметима налазе се сложено изрезбарени дрвени намештај, полирана метална огледала и украси од сребра и злата. Проналазак луксузних предмета, попут лављих ногу за столове и сложених филцаних таписерија са ахеменидским мотивима, сугерише трговачке везе са удаљеним регионима као што су Персија, Индија и Кина. Ови артефакти оповргавају стереотип о номадској једноставности и доказују да је пазиричко друштво било богато, комплексно и активно интегрисано у шири древни свет.

Ледена девица и изазови климатских промена

Најзначајније пазиричко откриће је сибирска Ледена девица, коју је 1993. године открила археолог Наталија Полосмак на платоу Укок. Ова 25-годишња жена сахрањена је са изузетним предметима, укључујући шест жртвованих коња и висок хералдички украс за главу. Данас, модерна истраживања укључују генетску анализу како би се мапирали миграциони обрасци и разумела њихова веза са савременим групама. Међутим, климатске промене представљају значајну претњу, јер отапање пермафроста прети да уништи ове непроцењиве историјске локалитете, због чега археолози воде трку са временом да заштите и документују ове налазе.

Сибирска Ледена девојка пронађена у кургану.

Постави коментар

0 Коментари