Откривање легенде. Хомерова гробница на грчком острву Јос

Гроб Хомера на острву Јос

Легенда каже да је грчко острво Јос место где је Хомер, најутицајнији аутор антике и аутор Илијаде и Одисеје, издахнуо и да се његов гроб налази на брду Плакото у северном делу острва. Гробница је мала четвртаста структура од камена и мермера са мермерном плочом на којој пише: „ОВДЕ ЗЕМЉА ПОКРИВА СВЕТУ ГЛАВУ ЉУДИ И ХЕРОЈА ХОМЕРА БОЖАНСКОГ ПЕСНИКА.“ Иако није дефинитивно доказано, откриће из XVII века и постојање натписа и новчића који потврђују да је Хомерова мајка, Климена, била пореклом са Јoса, поткрепљују ову тврдњу.

Траг у античким изворима

Тврдња да је Хомеров гроб на Јoсу датира још од антике. Неколико древних извора, укључујући грчког географа Паусанију (II век) и византијску енциклопедију „Суда“ (X век), помињу Јос као место сахране великог песника. Географ Страбон (I век пре нове ере) такође је поменуо ову традицију, иако је приметио да се и други градови такмиче за част да буду његово последње почивалиште.

Узроци смрти и друге тврдње

Сматра се да је Хомер умро између 1100. и 900. године пре нове ере. Постоје различите приче о његовој смрти: неки тврде да је умро од болести након пада, док други говоре да је преминуо од стреса јер није могао да реши загонетку коју су му поставили мештани. Скептици, упркос древним текстовима, наглашавају да нема дефинитивног археолошког доказа да је одређена гробница његова. Неколико локација широм грчког света полаже право на Хомера, попут Хиоса (где је настао клан Хомерида) и Смирне (која се чешће повезује са његовим рођењем).

Порекло имена острва

Име острва Јос се, према античком грчком историчару Плутарху, вероватно изводи из старогрчке речи „Ία“ што значи „љубичице“, јер су оне биле уобичајене на острву. Ово је најусвојенија етимологија. Међутим, неки извори сугеришу да име потиче од феничанске речи „иион“, што значи „гомила камења“.

Праисторијска веза: Скаркос

Иако је гроб легендарна атракција, Иос је дом важне археолошке локације: Скаркос. То је ранобронзано насеље и најважније праисторијско налазиште Киклада, хиљаду година старије од Акротирија на Санторинију. Скаркос, изграђен у кружном облику, пружио је археолозима значајне доказе о томе како су друштва била организована на Кикладима током тог периода.