Нигерија проглашена „Земљом од посебне забринутости“
Председник Доналд Трамп најавио је да ће Нигерију прогласити „земљом од посебне забринутости“ (country of particular concern) у вези са верским слободама. Ова одлука, која је била подстакнута притиском појединих америчких законодаваца, отвара врата за потенцијално увођење санкција против ове западноафричке земље. Иако сама ознака аутоматски не подразумева санкције (које могу укључивати забрану сваке нехуманитарне помоћи), она представља критичан корак у том правцу. Трамп је своју одлуку образложио тврдњом да се „хришћанство суочава са егзистенцијалном претњом у Нигерији“ и да су за то одговорни „радикални исламисти“.
Контрадикторне тврдње о верском прогону
Нигеријска влада одлучно одбацује Трампове тврдње о претежно усмереном прогону хришћана. Аналитичари указују на то да, иако јесу мета напада, већина жртава оружаних група у северној Нигерији, где се дешава највише напада, јесу муслимани у тој земљи са већинским муслиманским становништвом. Трампова акција је уследила након настојања сенатора Теда Круза (Ted Cruz), који већ дуже време позива Конгрес да Нигерију означи као прекршиоца верских слобода због „масовног убијања хришћана“.
Правни основ и политичка позадина ознаке
Означавање земље као „земље од посебне забринутости“ спроводи се према Међународном закону о верским слободама из 1998. године и представља извршну прерогативу. Ова ознака обично следи препоруке Комисије САД за међународне верске слободе и Стејт департмента. Сенатор Круз поздравио је Трампову акцију као „критични корак“ за позивање нигеријских званичника на одговорност, али је најавио да ће његов законски предлог ићи даље, укључујући циљање оних који спроводе законе о богохуљењу и шеријатски закон у Нигерији.
Историја америчко-нигеријских односа
Нигерија је први пут стављена на ову листу 2020. године због „систематског кршења верских слобода“, иако тадашња ознака није изричито издвајала нападе на хришћане. Међутим, ознака је укинута 2023. године за време Бајденове администрације, што су многи протумачили као покушај побољшања веза између земаља уочи посете тадашњег државног секретара Ентонија Блинкена. Трампова нова одлука представља поновно активирање овог дипломатског притиска.
Глобални циљ: заштита хришћанског становништва
Председник Трамп је изјавио да Сједињене Државе „не могу стајати по страни док се такви злочини дешавају“ и нагласио спремност да „спасе наше велико хришћанско становништво широм света!“. Наложио је неколико америчких законодаваца да испитају ситуацију и предложе даљи одговор на ову ознаку. Ова акција јасно наглашава геополитички фокус администрације на заштиту хришћанских заједница у иностранству, повезујући питање верске слободе са ширим стратешким циљевима.
0 Коментари