Повратак култа Ивана Грозног
Покрет за канонизацију Ивана Грозног који се појавио 1990-их није био подржан од стране верских или световних власти. Међутим, сада постоје знаци да се култ овог озлоглашеног средњовековног руског владара поново јавља и јача. Иако неки дискусију виде као изолован догађај, попут подизања споменика Ивану у Вологди под контроверзним гувернером Георгијем Филимоновим, коментатор Иван Жејанов тврди да је култ далеко дубљи и да би овога пута могао успети у проглашењу Ивана Грозног свецем од стране Московске патријаршије.
Став Руске православне цркве
И покојни патријарх Алексије и садашњи патријарх Кирил изјавили су да је незамисливо да Црква прогласи Ивана Грозног свецем, при чему је патријарх Кирил чак изјавио да сматра случај „затвореним“ за сва времена. Међутим, упркос овим званичним ставовима, сам патријарх Кирил је раније изјавио да је Иванова репутација окаљана западном пропагандом, што сугерише могућност промене перспективе.
Заговорници канонизације и њихови мотиви
Групе као што су Руска заједница и Четрдесет четрдесет, као и такозвани православни олигарх Константин Малофејев, који су све ближи савезници Патријаршије, појачали су своје напоре да промовишу култ Ивана Грозног. Главни разлог за подршку Ивану није његова посвећеност хришћанству (која би била немогућа за доказати) већ његова политичка симболика.
Цар као врховни заштитник државе
Поборници канонизације желе да истакну Ивана Грозног као прави модел који његови наследници треба да следе. Они сматрају да је Иван препознао и промовисао виђење цара као главног бранитеља руске државе кроз своју оштру политику, укључујући и злогласну опричнину. Ово наглашавање световних и државотворних акција, а не верске посвећености, кључни је мотив за промоцију култа.
Могућност канонизације
С обзиром на то да је Руска православна црква раније често канонизовала руске владаре због њихових световних и политичких дела која су допринела снази руске државе, није немогуће да Црква то учини и у случају Ивана Грозног. Такав потез би задовољио оне Русе који верују у потребу за чврстом, ауторитарном влашћу, при чему се у тексту чак помиње да некима „ни Стаљин није био довољно оштар“.
0 Коментари