Подршка Пашињана свештеницима критичарима
Јерменски премијер Никол Пашињан је у последње две недеље јавно подржао свештенике који су дошли у сукоб са духовним руководством Јерменске апостолске цркве. Пашињан је присуствовао литургијама које је служио отац Таде Тахмазијан, свештеник који је јавно критиковао црквено вођство. Премијер је, такође, присуствовао службама које је водио Степан Асатријан, раније познат као отац Арам, коме је Мајка столица Светог Ечмијадзина одузела свештенички чин, описујући његове службе као „подухват који уништава душу“. Ова Пашињанова подршка протумачена је од стране Цркве као покушај „цепања Цркве“.
Сукоб са католикосом и позиви на реформу
Централна фигура сукоба је католикос Гарегин II, поглавар Цркве. Пашињан је више пута оптужио католикоса да је прекршио заклетву на целибат и тражио је његову оставку и ширу црквену реформу. Премијер и његови савезници су чак упозорили да би се католикос могао суочити са народним протестима уколико не поднесе оставку. Црква је, са своје стране, издала саопштење Врховног духовног савета у којем се осуђују „незаконити притисци“ и „незаконити прогони“ усмерени на Цркву и њено свештенство.
Хапшења свештеника и притисак државе
Тензије између Цркве и државе трају месецима, а укључују хапшења и кривична гоњења неколико високих свештеника, укључујући два архиепископа и једног епископа. Прошле недеље, органи реда су ухапсили брата и нећака католикоса Гарегина II под сумњом да су ометали изборну кампању провладиног кандидата у заједници Вагаршапат, која обухвата Ечмијадзин. Критичари Пашињана су ова хапшења осудили као директан државни притисак на врховног црквеног вођу пред локалне изборе који су заказани за 16. новембар.
Геополитичке оптужбе
Пашињанови критичари тврде да он циља Цркву „како би угодио Азербејџану“. Азербејџан је конзистентно критиковао Јерменску апостолску цркву и њеног вођу због њиховог става о правима Јермена из Нагорно-Карабаха и њихових бивших лидера који су тренутно у затвору у Бакуу. Пашињан и његови савезници су категорично одбацили ове оптужбе, али овај аспект додаје геополитичку димензију сукобу између државног и верског врха.
Растуће тензије и подела
Напетост између Владе и Цркве наставља да расте. Акције премијера, од јавне подршке свештеницима критичарима до хапшења рођака католикоса, тумаче се као покушај слабљења утицаја црквеног врха. С друге стране, Црква своје поступке представља као одбрану од „незаконитих притисака“ власти. Овај сукоб прети даље продуби поделе унутар јерменског друштва у веома осетљивом политичком тренутку.

0 Коментари