Снежни мајмуни: дилема између туристичке атракције и штеточина
Јапански макаки, познати као снежни мајмуни, представљају парадокс у Јапану: док их туристи воле и привлаче преко 200.000 посетилаца годишње у Парк мајмуна Јигокудани да их виде како се купају у топлим изворима, локално становништво их све више мрзи. Иако је новчана штета коју наносе мања у односу на штету коју узрокују дивље свиње и јелени, макакији постају све већа сметња проваљујући у домове, крадући храну и уништавајући усеве у подножју Северних Алпа. У 2022. години, макакији су, заједно са јеленима и дивљим свињама, проузроковали око 70% од укупне штете на усевима од дивљих животиња, која је износила 15,6 милијарди јена (око 100 милиона долара).
Акције „Одреда за протеривање мајмуна“
Као одговор на све већи проблем, основан је „Одред за протеривање мајмуна“, који чини око 50 плаћених, хонорарних државних службеника. Обучени у наранџасте прслуке, они користе звона, звиждаљке, штапове и ГПС праћење да би мајмуне вратили натраг у планине, одакле су и дошли. Вођа одреда, Масаја Мијаке, наглашава да је циљ да се животиње врате тамо где припадају, будући да је храна у селима „хранљивија и укуснија“. Њихови напори су довели до извесног побољшања у округу Аријаке у граду Азумино, где сада мајмуни проводе око половине времена у брдима, за разлику од раније, када су скоро сви боравили у насељима.
Дилема о одстрелу и еколошке последице
У граду Азумино процењује се да популација макакија износи око 600 јединки, а одстрел је дозвољен уз владину дозволу. Међутим, мишљења о контроли су поларизована између ставова „не убити ниједног“ и „побити их све“. Таква подела је навела Такумија Мацуду, који је постао познат на Инстаграму због својих фотографија мајмуна, да преиспита градски приступ, посебно након сусрета са ловцем који је убио мајмуна само зато што га је видео. Еколог Шигејуки Изумијама са Универзитета Шиншу упозорава да покушаји масовног одстрела могу погоршати проблем: уклањање целе групе често доводи до тога да се суседне групе доселе, а смањење величине група преживеле мајмуне гура дубље у пољопривредна подручја.
Потреба за дугорочним еколошким стратегијама
Стручњаци наглашавају да је за решавање проблема потребан дугорочни еколошки приступ, а не брза политичка решења, с обзиром на то да макакији живе око 20 година. Неки од ефикаснијих метода које се заговарају укључују крчење вегетације у близини фарми, прецизно лоцирање мајмуна помоћу ГПС огрлица (што већ користе чланови Одреда за протеривање) и постављање електричних ограда. Иако су електричне ограде ефикасне у заштити воћњака, њихово одржавање је скупо.
Отпор мајмуна и хумор у сукобу
Сукоб између људи и мајмуна се наставља. Мајкл Џонсон, пензионисани професор, доживео је четири провале мајмуна у своју кућу, а један „упад“ дванаест мајмуна захтевао је петосатно чишћење. Чланови Одреда за протеривање мајмуна, попут пензионисаног учитеља Шигеруа Марујаме, сматрају да су пси бољи у одгону од људи. Такохиро Исомото, који тренира псе за одбијање дивљих животиња, каже да „када их људи јуре, мајмуни нам се само ругају“. Овај вечити сукоб илустрован је шалом вође Одреда, Мијакија, када су се мајмуни вратили на кров светилишта неколико минута након што су протерани: „Сада је то скоро супротно — као да смо ми одред који не јури мајмуне.“
0 Коментари