Отворена изложба у Калифорнији
Интерактивни музеј посвећен Торинској плаштаници, за коју неки тврде да је погребна тканина Исуса Христа, отворен је за јавност у кампусу Катедрале Христа у Јужној Калифорнији. Изложба под називом „Торинска плаштаница: Имерзивно искуство“ вредна је 5 милиона долара, финансирана приватним донацијама, а развијана је током три године. Поставка на 930 квадратних метара укључује просторије за пројекције од 360 степени, реплике Плаштанице, интерактивне киоске и скулптуру Христа у природној величини. Садржај је примарно креирала римска група Othonia, Inc., посвећена испитивању ове највише проучаване историјске реликвије. Оригинална тканина, дуга 4,3 метра и широка 1 метар, чува се у катедрали Светог Јована Крститеља у Торину, Италија.
Аутентичност између вере и науке
Ватикан је Плаштаницу назвао снажним симболом Христовог страдања, али није званично потврдио њену аутентичност. Иако већина стручњака подржава радиокарбонско датирање које смешта порекло тканине у 13. или 14. век, многи верници, укључујући и неке научнике, верују да је тај резултат могао бити искривљен контаминацијом и захтевају анализу већих узорака. Заступници њене аутентичности истичу да тканина садржи полен из Јерусалима и да је исткана на начин који је био јединствен за први век. Иако Плаштаница вероватно никада неће напустити Торино, ова нова изложба ће остати у кампусу Катедрале Христа најмање до 2030. године. Помоћни бискуп Тимоти Фрајер изразио је наду да ће изложба ојачати веру код посетилаца и подстаћи оне који сумњају да почну да трагају за вером.
Реконструкција Васкрсења
Један од најзначајнијих делова имерзивног искуства је реконструкција Христовог васкрсења на Васкршње јутро, где посетиоци седе у реплици гроба и гледају како тело обавијено плаштаницом нестаје у бљеску светлости. На изложби су приказане и реплике копља за које се верује да је проболо Христова прса и венца од трња. Филип Рицо, један од посетилаца, изјавио је да научна истраживања која су представљена чине артефакт приступачнијим, јер „наука заиста помаже да се успостави та веза“ за људе који су „опипљива бића, а не само дух и светлост“.
Покретач изложбе и прва истраживања
Главни покретач поставке био је Аугуст Ачета, гинеколог који је 1998. године отворио Центар за Плаштаницу Јужне Калифорније и проучава њену мистерију више од три деценије. Плаштаница је, како сам каже, преобразила њега од агностика у католика. Његова фасцинација је настављена након сусрета са Џоном Џексоном, нуклеарним физичарем који је 1978. године предводио тим научника у пројекту истраживања Плаштанице. Њихова студија је закључила да тканина није вештачко уметничко дело, већ да садржи људске мрље крви и да ниједан познати физички, хемијски или биолошки процес не може адекватно објаснити како је слика настала.
Теорија зрачења и нестанка тела
Ачета и други научници верују да је слика настала услед налета зрачења и да је потребна огромна количина енергије да би се створила слика без спаљивања тканине. Он наводи да „на плаштаници, четири центиметра анатомски тачних информација је кодирано у два микрона, што је отприлике пола дебљине власи косе.“ Објашњење за њега и изложбу јесте да је Христово тело постало светлост и да се плаштаница једноставно срушила, остављајући фини отисак Његовог лика. Свештеник Роберт Спицер, оснивач непрофитне организације Magis Center, додаје да платно има „савршене мрље крви све до ивица“, што се не би десило да је једноставно повучено са мртвог тела, и верује да је отисак изазван радијацијом честица, због чега је, како каже, тело морало да нестане.
0 Коментари