Бенедикт, Рут

Живот и каријера Рут Бенедикт

Рут Бенедикт (1887–1948), рођена Рут Фултон, била је америчка културна антрополошкиња. Након студија на Васару и брака, уписала се на Универзитет Колумбија, где је 1923. године докторирала под менторством Франца Боаса. Између 1924. и 1926. године, током теренског рада међу Пуебло Индијанцима, посебно племеном Зуни, развијала је своје идеје о религији. Њена значајна дела укључују Patterns of Culture (1934), где је истакла важност теократије и церемонијализма Зунија, и The Chrysanthemum and the Sword (1946), која је настала током Другог светског рата док је радила у Канцеларији за ратне информације, проучавајући јапанско друштво.

Теорија о пореклу религије: „чудесна моћ“

Према Бенедиктовој, религија произилази из људске перцепције „чудесне моћи, напона којим се верује да је универзум напуњен“. Како би манипулисали том моћи, људи измишљају праксе и пратећа веровања – а то чини религију. Људи ову „изванредну моћ“ доживљавају или као својство ствари (мана) или као нешто аналогно људској вољи и намери (анимизам). Свака од ових перцепција ствара посебну догму и праксу.

Психолошка функција религије

Интерпретација Бенедиктове била је усредсређена на појединца, коме је потребна утеха, сигурност и знање да може да утиче на своју судбину. Психолошки фактори обликују универзалне елементе религије: визију, церемонијализам, етичку санкцију и догму. Због тога што је религија настала да би утешила људска бића, Бенедиктова је одбацила „хладног“, далеког хришћанског Бога и апсолутистичко схватање „добро против зла“ западних религија. Њен модел била је религија Зунија, где богови личе на људе, људи плешу као богови, а религија је приземна и чулна.

Религија као трансформација маште и мита

Бенедиктова је сматрала да религија изражава људску маштовитост; способност замишљања света изван обичног даје садржај религији. У религији, људи симболизују своје највише идеале. Жеља за контролом свакодневних догађаја покреће фантазије које су сложене, маштовите трансформације културно доступних средстава и циљева. Њена теорија о религији одражава њену теорију о миту: као што митови дају обичним детаљима свакодневног живота изванредан карактер, тако религија даје свакодневном сањарењу натприродни квалитет.

Хуманистички релативизам и културна решења

Бенедиктова визија религије уклапала се у њену хуманистичку и релативистичку антропологију. Хуманизам је обезбедио универзални аспект (људски покушај да контролише и разуме „чудесну моћ“), док је релативизам произашао из тврдње да садржај религије мора бити везан за свакодневни живот. Разноликост религија доказује колико је перцепција изванредног дубоко повезана са обичним; „натприродно“ нема значење осим ако није повезано са „културним“ (природним). Њена најважнија теза је да заједничке дилеме људског постојања производе разноврсна културна решења, што религију чини „техником за успех“ и моделом преживљавања.