Ultimate Ambiguities. Investigating Death and Liminality, Edited by: Peter Berger and Justin Kroesen, 290 Pages, Hardcover, Published By: Berghahn Books, Published: November 2015
Тематски фокус и структура књиге
Крајње двосмислености. Истраживање смрти и лиминалности, коју су уредили Петер Бергер и Џастин Кросен, значајан је допринос литератури о религији и смрти, будући да је усмерен на заједнички теоријски концепт: лиминалност у контексту смрти. Књига је подељена у три секције. Први део, „Ритуали“, садржи снажне етнографске студије индијских племенских група и једно поглавље о исламским џихадистичким нападима. Овај део истражује динамику морталних ритуала, наглашавајући да постмортална лиминалност представља процес који реинтерпретира и обнавља друштвене односе живих. Други део, „Концепти“, уводи нове теоријске алате као што су „билиминалност“ (Антонијус Робен) и троделни приступ лиминалности (Роланд Харденберг). Трећи део, „Слике“, истражује амбивалентност лиминалности у средњовековним шаива тантричким ритуалима и нове концепте смрти у рано модерној протестантској култури.
Кључни теоријски доприноси
Најзначајнију теоријску вредност књизи даје поглавље Петера Бергера, који тврди да смрт треба проучавати као процес и догађај. Бергер прави разлику између ритуала и догађаја и преиспитује „колективно усхићење“ Емила Диркема, разликујући три облика усхићења: системско (ритуално структурисано), негативно (ритуално избегнуто) и догађајно (пролазан, ометајући догађај). Бергер на основу ове поделе долази до важног закључка да је смрт изузетно моћно место за интернализацију политичких парадигми и система. Истовремено, поглавља показују тензију у примени доминантног концептуалног модела лиминалности (сепарација, лиминалност, реинтеграција) – од његове ефикасне примене до проблематизације амбивалентности фазе реинтеграције.
Кохезија и недостатак синтезе
Фокус на лиминалност даје књизи већу кохезију у односу на већину уређених збирки, јер све студије, од антрополошких до историјских, истражују концепт лиминалности, крећући се од његове директне примене до развијања нових теоријских праваца. Међутим, највећи недостатак је изостанак уредничког оквира који би сумирао и проценио ове различите теоријске нити. Бергеров кратки увод не прегледа нити покушава да синтетизује теоријске тачке изнете у поглављима, а изостаје и завршно поглавље. Иако је због ове диспаратност књига мање погодна као основни уџбеник, њена вредност лежи у богатој грађи и чињеници да представља једну од најфокусиранијих и највреднијих збирки у поџанру смрти и умирања.
О уредницима
Петер Бергер је ванредни професор индијских религија и антропологије религије на Универзитету у Гронингену.
0 Коментари