Проповеди позивају младе да учествују у јавним пословима у Мароку након таласа протеста

Владине проповеди у Мароку: позив на ангажовање младих

Влада Марока је, након недавних омладинских протеста познатих као „Ген З 212” који су захтевали боље социјалне и економске услове, почела да користи џамије као средство за преношење поруке. Проповед коју је написала влада прочитана је верницима у петак широм краљевине, позивајући родитеље да подстичу своју децу на учешће у јавним пословима. Иако проповед није директно помињала протесте, многи су је видели као покушај власти да упуте поруку демонстрантима. Имами у Мароку су владини службеници, а њихове проповеди су стандардизоване и унапред одређене, што је пракса коју примењују и друге земље попут Египта и Саудијске Арабије у циљу сузбијања екстремистичког говора.

Порука у проповеди и грађанска дужност

У проповеди се, уз позивање на стихове из Курана и примере из живота пророка Мухамеда, верници позивају да испуне своју дужност према нацији учешћем у грађанском животу. Имам је истакао да је једна од најважнијих ствари одгајање деце да учествују у управљању јавним пословима, служе нацији, воле домовину и бдију над њеном сигурношћу и стабилношћу, наглашавајући да је „прави грађанин онај који служи својој нацији и то чини добро”. Иста проповед је изговорена у свих 53.000 џамија у земљи и емитована уживо на јавној телевизији.

Протести и одговор Владе

Протести су настали из незадовољства због владине потрошње на спортску инфраструктуру за Светско првенство 2030, док су јавне службе занемарене. Организовани су анонимно преко друштвених мрежа попут Дискорда и тражили су смену владе коју сматрају корумпираном. Влада је одговорила обећањем дијалога и низом нових мера које имају за циљ подстицање политичког учешћа и могућности за запошљавање младих. Те мере укључују закон којим би се поједноставили захтеви за кандидатуру на изборима за особе млађе од 35 година и финансијску подршку за њихове кампање, што су многи повезали са садржајем проповеди.

Јавни одговор и критика

Иако проповеди нису директно помињале протесте, чинове вандализма или хапшења, оне су послужиле као важан политички алат. Након владиних обећања и проповеди, протести током викенда привукли су мање учесника него што се очекивало. Ипак, изражена је нада да је истинска сврха проповеди подршка учешћу младих у јавним пословима, а не њихово ограничавање. Критичари попут истраживача др Дриса Ел Ганбурија истичу да држава користи двојни дискурс, један верски, а други кроз званичне одлуке, и да проповеди служе као алат за праћење државних политика, при чему проповедници који одступају од званичне поруке могу бити кажњени.

Правни последице протеста

У вези са демонстрацијама, Мароканско удружење за људска права саопштило је да се више од 1.500 људи суочава са кривичним гоњењем због учешћа у окупљањима. Апелациони суд у Агадиру је, према извештајима локалних медија, осудио 33 оптужена на укупно 260 година затвора због вандализма. Овај развој догађаја подвлачи озбиљност реакције власти на протесте Ген З 212, додатно компликујући однос између државе, младих активиста и порука које се шире кроз верске институције.

Људи пролазе поред велике џамије Хасана II у Казабланки, 
Мароко, 16. октобра 2020. (АП Фото/Абделџалил Бунхар)

Постави коментар

0 Коментари