Аватар

Дефиниција и сврха аватара

Појам аватара у хиндуизму, који дословно значи „силазак“, представља облик који божанство узима приликом силаска са неба на земљу. Аватари се обично сматрају само парцијалним манифестацијама божанства. Ова идеја је првенствено повезана са богом Вишнуом, а у Бхагавад-гити (око 200. п.н.е.) је сажето објашњена њихова сврха: „Кад год праведност опадне и неправедност порасте, Ја сам себе шаљем. Да бих заштитио добро и казнио зле, да бих поставио чврст темељ праведности, долазим у постојање, доба за добом“ (4.7–8). Теолошки, аватар је специјализовани облик који Вишну узима ради одржавања или успостављања космичког поретка.

Десет најчешћих аватара Вишнуа

Иако се број Вишнуових аватара разликује у различитим периодима и списима, традиција обично потврђује десет Аватара. Уобичајен след је: Риба (Matsya), Корњача (Kurma), Вепар (Varaha), Човек-лав (Narasimha), Патуљак (Vamana), Рама са секиром (Paraśu-Rāma), Рама из Рамајане, Кришна (Kṛṣṇa), Буда (Buddha) и Калки (Kalki). Сваки аватар се појављује да изврши специфичну дужност неопходну за одржавање или обнављање космичког поретка, након чега нестаје или се поново стапа у Вишнуа.

Примери аватара и њихове космичке улоге

Сваки аватар има специфичну улогу у борби против хаоса: Риба спашава Мануа Ваивасвату (прародитеља људске расе) од великог потопа, носећи семе стварања. Вепар спасава богињу Земљу (Pṛthivī) од демона Хирањакше, подижући је из космичких вода. Корњача служи као космички темељ на чија леђа богови и демони постављају планину Меру да би измутили нектар бесмртности из океана млека. Човек-лав се појављује да уништи демона Хирањакашипуа, који је због посебне благодати био нерањив на човека и звер. Патуљак преузима читав универзум од моћног демона Балија у само три корака, враћајући свет боговима.

Епски и социјални аватари

Аватари попут Парашу-Раме и Раме (хероја Рамајане) имају друштвене и моралне функције. Парашу-Рама кажњава кшатрије (класу ратника) због њиховог угњетавања брамана, успостављајући приоритет свештеничке класе. Рама побеђује демона Равану, успостављајући златно доба праведности, поретка и просперитета, служећи као модел идеалног краљевства. Кришна, главни лик у епу Махабхарата, силази да порази демона Камсу и осигура победу праведних Пандава. Аватар Буда је првобитно тумачен као облик који је Вишну узео да обмане зле, наводећи их да одбаце Веде, док су га каснији текстови позитивно тумачили као учитеља ненасиља и благости. Последњи аватар, Калки, појавиће се на крају овог доба, јашући белог коња, како би окончао свет, наградио врле и казнио зле.

Девоционална реинтерпретација и ширење идеје

Идеја о аватарима омогућила је хиндуизму да уклопи разне регионалне, секташке или племенске богове под окриље Вишнуових различитих облика, одржавајући филозофски и верски интегритет. Међутим, у средњовековној хиндуистичкој побожности (бхакти), аватари Рама и Кришна постали су толико популарни да су их њихови поклоници сматрали врховним божанством. За поклонике Кришне, он није аватар већ извор свих аватара, па је и сам Вишну у овом контексту мања манифестација Кришне. Идеја аватара проширила се и на друга божанства, попут Шиве и Дурге. У овим девоционалним контекстима, функција аватара се померила са првенственог обнављања космичког поретка на благосиљање поклоника, спасавање од опасности и награђивање за оданост.