Преокрет пресуде и правна победа слободе изражавања
Браниоци слободе изражавања доживели су победу када је пресуда против Хамита Џошкуна – човека који је спалио Куран испред турског конзулата у Лондону – поништена на Саутварк Краун Суду. Џошкун је првобитно проглашен кривим за „верски мотивисано нарушавање јавног реда“. Првобитни судски процес се граничио са окривљавањем жртве, будући да је чињеница да га је напао ножем један муслиман, коришћена као доказ да је Џошкун изазвао „нередно понашање“. Међутим, судија Бенетан је пресудио да слобода изражавања „мора укључивати право на изражавање ставова који вређају, шокирају или узнемиравају“, укључујући и паљење свете књиге. Ова пресуда је потврдила да у Британији 21. века не постоји место за „законе о богохуљењу на мала врата“, чак и када су увијени у језик јавног реда.
Страх од ислама и самоцензура у друштву
Упркос правној победи, људи и даље живе под „незваничним законима о богохуљењу који се спроводе страхом“. Истраживање које је спровео Ипсос УК (Ipsos UK) показало је да се отворени разговор о исламу „више плаши него о било којој другој религији“, при чему % људи осећа потребу за самоцензуром када расправља о исламским темама. Ова невољност да се отворено говори произилази делом из жеље да се не изазове увреда, али углавном због „претње насиљем, па чак и смрћу“ која прати богохуљење против ислама. У међувремену, око % британских муслимана сматра да људи треба да буду осетљиви према изазивању увреде када расправљају о њиховој религији.
Примери капитулације институција. Скандал у Батлију
Кључни пример спровођења фактичког закона о богохуљењу страхом је скандал у Бетли Грамaр школи 2021. године. Наставник је показао ученицима карикатуре пророка Мухамеда из Шарли Ебдоа из 2015. године, што је покренуло протесте испред школе и отворено писмо преко имама и исламских учењака који су осудили наставника. Наставнику су упућене претње смрћу, због чега је суспендован и приморан да се са породицом сакрије, како и данас живи. Директор школе се безусловно извинио, упркос томе што је мото школе био „храбро, не кукавички“. Ово је нечасни савез између верске нетолеранције и институционалног кукавичлука, а сличан инцидент је претходио обезглављивању Самјуела Патија, француског наставника, неколико месеци раније.
Суђење у џамији. Понижавање у Вејкфилду
Слична капитулација догодила се у Кетлторп срењој школи у Вејкфилду 2023. године, када је тинејџер током рвања у игралишту случајно незнатно оштетио Куран. Инцидент је брзо ескалирао, а локални политичар је тражио да влада казни „страшну провокацију“. Дечак је суспендован и добио је претње смрћу. Директор школе је издао изјаву којом је уверавао заједницу да је „света књига остала потпуно нетакнута“ иако дечаци „нису третирали Куран с поштовањем“. Још драматичније, у локалној џамији је одржан „кенгурски суд“ где су поред имама и вођа заједнице седели и представници полиције. Уплашена мајка дечака била је приморана да се извини у име сина и моли за безбедност своје породице. Насиље је избегнуто, али само понижавајућом предајом „арапским представама о богохуљењу из седмог века“.
Култура страха и будућност слободе
Ова култура страха је грађена деценијама, почевши од фетве ајатолаха Хомеинија против Салмана Руждија 1989. године. Данас, Британија има мреже анти-богохулних активиста, институције које капитулирају пред „руљом испред капија“ и полицијске снаге које радије гоне богохулнике него оне који прете смрћу. Иако пресуда у случају Хамита Џошкуна потврђује да паљење Курана још увек није противзаконито у Великој Британији, биће потребно „више од једне судске одлуке да би се угасио пламен тврдокорне исламске нетолеранције“ и да се друштво ослободи дубоко укорењеног страха од богохуљења.
0 Коментари