Поновни распламсај дебате о хиџабу и француски лаицитет
Национална дебата о ношењу исламске мараме (хиџаба) у спорту поново је у жижи јавности, појачавајући дугогодишњи сукоб између француског концепта лаицитета (строгог секуларизма) и све гласнијих позива на инклузивност и верску слободу. Активисти за људска права, попут оних на конференцији „Play the Game 2025“ у Финској, тврде да се забране „морају укинути“ јер „жене лишавају сопственог простора“. Овај проблем није нов; 2024. године, уочи Олимпијских и Параолимпијских игара у Паризу, француска влада је забранила својим спортистима ношење вела током такмичења, а то ограничење је проширено на аматерски и професионални ниво у спортовима као што су фудбал, кошарка и одбојка.
Легислативни оквир и став Владе
Законодавни оквир се заоштрио већ почетком 2024. године, када је Сенат усвојио закон којим се забрањују сви верски симболи на националним спортским догађајима, појачавајући политику из 2004. о неутралности државних институција. Председник Емануел Макрон је стао уз ту одлуку, позивајући се на Олимпијску повељу и тврдећи да његов став произилази из уверења о „једнакости између мушкараца и жена“ и да спорт мора остати „нетакнут верским или политичким изразима“. Бивша министарка спорта Амели Удеа-Кастера додатно је подржала аргумент, наглашавајући да је секуларизам „основна вредност“ Републике.
Критике и оптужбе за искључивање
Критичари тврде да је такво тумачење секуларизма инхерентно искључујуће. Френк Конде Тандберг из Амнести Интернешенела Норвешка изјавио је да суспензија „нема легитимну сврху“ и да „присиљавање некога да бира између спортских снова и свог идентитета“ представља понижавајуће искуство. Хајран Нур, оснивач организације Sports Legal, истакао је да „када спорт негира простор за хиџаб, негира простор за жене“. Након Игара, комитет Уједињених нација издао је оштар извештај којим осуђује француску ригидност, тврдећи да она подрива права муслиманки и да је у сукобу са вредностима разноликости и учешћа.
Политичка подељеност и гласови спортисткиња
Почетком 2025. године, питање се вратило у француски парламент, где је премијер Франсоа Бејру покушао да уједини владу, али је спор око хиџаба поново поделио политичке линије. Министар правде Жерал Дарманен запретио је оставком ако дође до било каквих уступака, док су други чланови кабинета тражили преиспитивање закона ради веће инклузивности. У овом контексту, неколико француских спортисткиња јавно је изразило своју фрустрацију због тога што су потиснуте. Дијаба Конате, кошаркашица која је желела да представља Француску на Олимпијским играма, али је искључена, назвала је то „дубоко фрустрирајућим“. Бивша кошаркашица Елен Ба назвала је аргумент неутралности „најлицемернијом идејом“, истичући да је спорт већ категорисан по бројним критеријумима.
Демографска реалност и међународна изолација
Са између шест и седам милиона муслимана (око 11% становништва), Француска има једну од највећих муслиманских заједница у Европи, што додатно објашњава интензитет дебате. Француске спортске федерације спроводе неуједначене политике: неки спортови (фудбал, кошарка, рагби) забрањују хиџаб, док га други (атлетика, рукомет) дозвољавају. Упркос томе што су брендови попут Nike и Haya развили специјализоване, прозрачне хиџабе за спортисте, Француска остаје једина земља међу 38 које је истраживао Амнести Интернешенел са широком забраном верских одела у спорту. За посматраче, ово државу ставља у „изузетан и неодбрањив“ положај у односу на међународне стандарде људских права.
0 Коментари