Византијска војска: наставак римске традиције
Византијска војска, која је почела да функционише око 395. године н.е., била је директан наставак моћне Источноримске војске. На челу ове војне силе био је сам византијски цар, као врховни командант. Војска је задржала структуру римске војске, познату по својој строгој дисциплини, чврстој организацији и вештим стратегијама, што ју је чинило једном од најмоћнијих и најефикаснијих војних снага у свету од 7. до 12. века. Византијско царство је повезивало грчку културу, хришћанску веру и Западну Европу.
Одбрамбена улога и потреба за реформом
Од 7. до средине 9. века, улога византијске војске била је углавном одбрамбена, због снажних напада и значајних територијалних губитака које је претрпела од Рашидунског калифата. У овом периоду Византија је изгубила готово половину своје територије. Како би се супротставила моћнијем Калифату, војска се реорганизовала и прилагодила увођењем „тематског система“. Између 659. и 662. године, војска је пристала на примирје са Калифатом како би се прегруписала.
Тематски систем. Административно-војна подела
Тема (од грчке речи θέμα) је била нови облик административне поделе царства, првобитно развијен као одговор на војне притиске. У свакој теми, генерал је имао овлашћења у области цивилне и војне јурисдикције, док је судску власт вршио судија. Овај систем је ефикасно комбиновао војну одбрану са локалном управом и показао се као кључан за преживљавање царства у периоду интензивних напада.
Првобитних пет тема у Малој Азији
Свих пет првобитних тема успостављено је у Малој Азији и сачињавали су их остаци ранијих теренских армија. То су биле: Јерменска тема, наследница војске Јерменије; Анатоличка тема, наследница војске Истока (Ανατολή); Опсикијска тема, где је била смештена царска пратња (Obsequium); и Тракесијска тема, наследница војске Тракије.
Карабисијанска тема. Поморска сила
Пета првобитна тема била је Карабисијанска тема, вероватно формирана од остатака војске Илирика. Она је покривала јужну обалу Мале Азије и Егејска острва, са седиштем у Аталеји. Ова тема је представљала поморску силу царства, али је већ почетком 8. века замењена Кивиреотском темом, што је одражавало сталну потребу за прилагођавањем византијске војне структуре поморским изазовима.
0 Коментари